Profesor Sejo Sekson

Frontmen Zabranjenog pušenja Sejo Sekson postao je profesor istorije odbranivši u utorak na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomski rad „Crk’o Maršal-Sukob omladinske supkulture i jugoslavenske službene politike osamdesetih godina 20. stoljeća“.

Seksonov diplomski rad govori o sukobu omladinske štampe i službene politike u Jugoslaviji krajem osamdesetih, a ne samo o čuvenoj „aferi crk’o Maršal“ u koju su bili upleteni članovi Zabranjenog pušenja.

Na koncertu u Rijeci 1984. godine, pevač Nele Karajlić je kvar pojačala marke „Maršal“ publici dvosmisleno objasnio sa: „Raja crk’o maršal“.

Bend je završio na ispitivanju jer je policija to doživela kao napad na lik i delo pokojnog maršala komunističke Jugoslavije Josipa Broza-Tita. Usledili su sudski, policijski i medijski pritisci na bend.

„‘Maršal’ je bila afera u kojoj nam je omladinska štampa spasla karijere. ‘Polet’, ‘Studentski list’, ‘Naši dani’ i neki mediji su drugačije odreagovali od onoga što se očekivalo. Za medijski linč ipak treba konsenzus“, kaže muzičar.

U svom diplomskom radu, Sekson (pravo ime Davor Sučić) objašnjava kako je jugoslovenska omladinska štampa od polovine osamdesetih „prestala biti služinče zvanične politike“.

„Na tom rascjepu smo se uspjeli izvući. Osuda nije bila jednoglasna i onda je bilo puno teže sprovesti neke ozbiljnije mjere kao što je zatvor“, smatra Sekson.

Prema njegovim rečima, „afera crk’o Maršal“ jedan je od dokaza da je omladinska podkultura, unutar koje je delovalo Zabranjeno pušenje kao perjanica sarajevskog pokreta „Novi primitivizam“, bila dosta na udaru komunističkih vlasti.

„Omladinska podkultura je bila tolerisana na klupskom nivou šupa i rupa na fakultetima. Međutim kad su bendovi i projekti kao ‘Nadrealisti’ postali stadionska, velika stvar koja privlači hiljade ljudi, onda su se pojavili montirani procesi, narkomanske afere, i razne afere sa Ribljom čorbom, Bijelim dugmetom, Azrom…“, kaže Sekson.

U aferi se prvi put se direktno konfrontiraju dva struje, od kojih je jedna uvod u demokratiju i građansko društvo, a drugu vode stari isluženi kadrovi, branioci rigidne komunističke politike.

„Sukob je zapravo iskoristila treća strana – nacionalisti, koji su isplivali na površinu po devizi ‘dok se dvojica svađaju, treći se koristi'“, ocenjuje Sekson.