Pogledajte Koljina „4 Prsta“

Muzičar Nikola Pejaković Kolja pre dve godine u avgustu bio je objavio „4 Prsta“ što je sjajan povod da pogledamo oba spota i tri zaista sjajno uživo odsvirane stvari sa njegovog hvaljenog četvrtog albuma.

„Vremena se menjaju, ali problemi ostaju isti. I uvek su isti. Mrak je uvek mrak, zlo je uvek zlo. Pred nama uvek ista odluka – ili vera ili večera. Ostalo su nijanse…“, kaže Kolja o pesmi „Svaku noć je isti mrak“. Prvi najavni spot za „4 Prsta“ (Long Play 2018) u režiji Petra Pašića snimljen je u čuvenom hotelu „Bristol“ u Beogradu, jer je, objašnjava Kolja, „zadržao izgled i šmek nekog prošlog vremena, ima patinu i vizuelno je bio zanimljiv“.

„Igrom slučaja, slike kišne Banja Luke koje sam slučajno video, odgovarale su emociji koju nosi pesma ‘Život je san’, pa smo se odlučili da uradimo spot za nju“, kaže Kolja o spotu u kome se pojavljuje sa sinom, a snimljen je u produkciji Bosonoga.

„Ne volim video spotove, muka mi je od njih i gledam na to kao na nužno zlo. Zato mi je važno da bar nešto u njima postoji što mi greje srce“, Koljina je izjava koja možda objašnjava zašto su sa „4 Prsta“ urađena samo dva spota. Međutim, kao odlična zamena mogu poslužiti snimci izvođenja uživo pesama sa „4 Prsta“ u emisiji „Tri boje zvuka“ Radiotelevizije Srbije.

„Kad sam na svet ovaj pao“ jedna je od četiri pesme na „4 Prsta“ koje je Kolja komponovao na stihove velikog srpskog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja (1833-1904). „Kupio sam, davno, sinu par slikovnica sa Zmajevim pesmama i shvatio sam da je on, bez obzira što ga zovu pesnikom za decu ili dečjim pesnikom, vrlo ozbiljan, tragičan i dubok, stihotvorac. Onda sam te slikovnice stavio na klavir i polako tražio melodije…“, kaže Kolja.

„Apsolutni hit ovog albuma, o čemu svedoči i njegova pozicija na radijskim top listama, jeste ‘Može malo sutra’. Zahvaljujući vrhunskoj duvačkoj sekciji, bendu u punom sastavu, te upečatljivim pratećim vokalima, uz tekst koji karakteriše igra reči i koji se veoma lako pamti – ova pesma jednostavno nema opciju stanja mirovanja“, kaže Marija M. Karan u kritici albuma na portalu Headliner.