Leo Martin proslavlja 40 godina pevanja

Istinska legenda domaće zabavne muzike Leo Martin posle nastupa na „Proleću u Beogradu“ 21. maja u Domu sindikata, namerava da nastupi na Budvanskom festivalu i potom jubilej 40 godina pevanja proslavi na jesen novim albumom i koncertom u beogradskom Sava centru.

Pevač bezvremenih klasika poput „Odiseje“, „Ja te volim“ ili „Reci mi šta je ljubav“, u intervjuu Long Play-u, osim što otkriva svoje dalje planove i priseća se nekih zanimljivih detalja iz četiri decenije duge pevačke karijere, objašnjava zašto treba doći 21. maja u Dom sindikata na koncert evergrin melodija „Proleće u Beogradu“.

Leo Martin: „Na ovaj koncert treba svakako doći iz nekoliko razloga: prvo čuće se melodija. Lepa melodija raznih izvođača. Drugo, čuće se lepi tekstovi. Treće, treba nam i malo romantike. Ako je to za nekoga nostalgično, i to je lepo.“

Long Play: Uz vas nastupiće i veličine domaće muzike Lola Novaković, Dušan Jakšić, Ljiljana Petrović, Miki Jevremović, Bisera Veletanlić, Radmila Karaklajić, Neda Ukraden, Maja Odžaklijevska, Dragan Mijalkovski, Nada Pavlović, Zafir Hadžimanov, Lado Leskovar i grupa Lutajuća srca.

Leo Martin: „Mislim da stvarno taj koncert treba čuti. Tu će biti toliko dobrih pevača, toliko lepe pesme, finog naboja…nema sintetike, sve je uživo, uz veliki orkestar koji odlično svira, sa odličnim dirigentom Vojkanom Borisavljevićem.“

Long Play: U razgovoru sa nekim od učesnika skoro svi su mi rekli da zapravo više očekuju neke mlađe publike u Domu sindikata.

Leo Martin: „Redovno dajem koncerte i primetio sam da jedno 70 procenata publike je mlado. Nekoliko puta sam pitao neku mladu devojku ili momka otkud znaju tekst i pesmu, i kažu mi ‘pa mi kad se skupimo na žurkama, jedno je dens muzika i tako dalje, a drugo kad hoćemo da nam bude lepo i intimno’. Oplemenjuje ih takva muzika. To je lepa muzika, lepa melodija i lep tekst. Normalno je da mora da im se sviđa. Problem je u tome što se danas muzika gleda. Ali oni su počeli da SLUŠAJU muziku, i to je dobro.“

Long Play: „Proleće u Beogradu“ imenom i sastavom priziva neka sretna vremena velikih festivala iz sedamdesetih, gde se pretpostavljam znalo dosta toga dešavati…

Leo Martin: „Na jednom ‘Beogradskom proleću’ pevao sam jednu od najlepših balada koja je napravljena na ovim prostorima ‘Ja te volim’. Sve je išlo uživo, kao i sada što će ići u Domu sindikata, uz veliki revijski orkestar. Počnem da pevam, sve je u redu, kad u jednom trenutku – blank. Praznina u glavi za tekst! Naravno, ne znajući kako da produžim dalje „Volim te dušo moja…“, jer se ne sećam teksta, ubacim „…nisu važne reči, istina je to“ (smeh). I tako sam produžio dok nije počela nova strofa. Najinteresantnije je da su te dve rečenice koje sam izmislio na licu mesta, jer sam morao da improvizujem, otišle i na ploču (smeh)! Pisac teksta pesme Svetislav Vuković, koji je radio i ‘Odiseju’, mi je posle nastupa kazao: ‘Pa kako si se setio toga? Odlično je!’ (smeh) Lepo je ispalo, a moglo je biti glupo da sam pevao samo la la la ili na na na (smeh). Normalno je da se dešava blank glumcima i pevačima. Treba sve te reči zapamtiti, a prisutno je veliko uzbuđenje dok nastupaš pred nekoliko hiljada ljudi uživo.“

Long Play: Kad smo kod pevanja za nekoliko hiljada ljudi, koliko znam „Proleće u Beogradu“ ove godine neće biti jedina takva prilika za vas?

Leo Martin: „Imaću još neke koncerte, a posle toliko godina prihvatio sam poziv da ponovo učestvujem na nekom festivalu. To je ‘Budvanski festival’. Dugo nisam učestvovao na festivalima, ima jedno 20 godina sigurno. Direktor ‘Budvanskog festivala je moj stari prijatelj Milan Stupar i zvao me. ‘?uj bolan stari, dođi malo da dignemo nivo festivala’. Rekoh: „Milane je se više ne takmičim’. ‘Pa ne takmičiš se ti nego pjesma, bolan (smeh), a ti dođi tako da festival ima neki viši nivo’. Šta ću, ja u ime starog prijateljstva kažem: ‘OK Milane doći ću’. Pesma je lepa i zove se ‘Neka, nije važno’. Već je urađen aranžman sa Vojkanom Borisavljevićem. Posle toliko godina publika će me videti na nekom festivalu. Naravno neće mi smetati ni prva nagrada (smeh), mada mnogo sam ih već dobio u životu, pa mi neće smetati i da ne dobijem nikakvu. Festivali su dobri zato što pružaju priliku da se pokažu mladi, a zamislite meni ne treba odskočna daska (smeh)!“

„Uz to, već radim sa Vojkanom na novom disku. Ove godine je četiri decenije mog profesionalnog bavljenja pevanjem. Ne muzikom, nego pevanjem. Muzikom se bavim mnogo duže. Na jesen ćemo imati jedan jubilarni koncert povodom tih 40 godina, u Sava centru, a do tada će izaći i novi disk“.

Long Play: Pa dobro kako je izgledalo tih četrdeset godina?

Leo Martin: „Lepo…da mogu da biram ispočetka, radio bih isto to. Moram da kažem da je to težak posao. Mnogi nisu izdržali. Moj savet mladima je: ako hoćete da pevate, ozbiljno se time bavite. Ne može pevač dugo da opstane ako želi samo da bude gledan. Treba da bude SLUŠAN! Najveći hitovi su postali to zato što su mnogo često emitovani ne preko televizije, nego preko radija. Pesma se sluša a ne gleda. Danas mlade devojke žele da budu pevačice i dok su mlade hoće neko da ih gleda, ali šta kad budu imale pedeset godina? Poenta je da se čovek bavi dobrom muzikom, da ima dobar tekst, dobru melodiju i naravno dobro da otpeva. I da se to razume. Danas najmanje obraćaju pažnju na dikciju. Kad slušam neke pevačice i pevače na televiziji trebalo bi dole da izlazi tekst šta pevaju. Pitanje da li pevaju na srpskom, pola se ne razume (smeh).“