Koncert evergrin melodija Proleće u Beogradu

Neke od najvećih zvezda jugoslovenske i srpske zabavne muzike okupiće se na jedinstvenom i neponovljivom koncertu evergrin melodija „Proleće u Beogradu“ 21. maja u Domu sindikata.

Beogračani će imati izuzetnu priliku da na jednom mestu vide i čuju veličine kao što su Lola Novaković, Dušan Jakšić, Ljiljana Petrović, Miki Jevremović, Bisera Veletanlić, Leo Martin, Radmila Karaklajić, Neda Ukraden, Maja Odžaklijevska, Dragan Mijalkovski, Nada Pavlović, Zafir Hadžimanov i grupa Lutajuća srca.

Posebno za ovu priliku iz Zagreba stiže Drago Diklić, a iz Slovenije Lado Leskovar. Program će dodatno uveličati specijalni gost – legenda naše muzike Đorđe Marjanović.

Svaki izvođač će izvesti jednu ili dve najprepoznatljivije pesme svoje karijere, u pratnji Revijskog orkestra Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane Srbije „Stanislav Binički“ pod dirigentskom palicom Vojkana Borisavljevića. Voditeljski par su Dunja Figenvald i Mića Orlović, dok je autor scenarija „Proleća u Beogradu“ Gale Janković.

Jedna od prvih stvarno velikih zvezda domaće muzike, plavokosa i plavooka Lola Novaković uspela je 1962. godine da se sa „Ne pali svetla u sumrak“ domogne čak četvrtog mesta na „Evroviziji“. Poznata je i po pesmi „Jednom u gradu ko zna kom“. Legendaran je njen nastup na Zagrebačkom festivalu kada je pred tv kamerama emotivnu izvedbu pesme „Ti nisi došao“ završila u suzama, uz desetominutne ovacije dvorane Lisinski.

Glumac Beogradskog dramskog pozorišta Dušan Jakšić popularnost je počeo sticati učešćem u danas legendarnoj zabavnoj emisiji Radio Beograda „Veselo veče“. Pevačku karijeru počinje 1958. godine na Opatijskom festivalu, a nezaboravne su njegove izvedbe pesama „Jednom se živi“, „Marina“, „Beograde“, „Kad prođe“, „Noćas nisu sjale zvezdice na nebu“, „Jesen stiže dunjo moja“, „Podmoskovske večeri“, „Sve moje jeseni su tužne“…

Prva predstavnica Jugoslavije na „Evroviziji“ sa pesmom „Neke davne zvezde“ bila je 1961. godine Novosađanka Ljiljana Petrović. Sledećih godina imala je brojne zapažene nastupe na jugoslovenskim festivalima zabavne muzike, kao i po zemljama istočnog bloka. Posebno je dobro upamćena njena izvedba pesme Jovana Adamova „Neka to ne bude u proleće“ sa festivala Opatija ’66.

Verovatno ne postoji pevač koji bolje otelotvoruje zlatno doba domaće zabavne muzike od Mikija Jevremovića. Posle preko četiri decenije uspešne karijere pokazao je da može privući i mlađu publiku albumom „MegaMiks – Za sva vremena“ (2007), gde je ponudio osavremenjene verzije starih hitova „Ako jednom vidiš Mariju“, „Pesnikova gitara“, „Pijem“, „Crveno vino“…

Da poseduje jednu od muzički najupečatljivijih pevačkih karijera Bisera Veletanlić je još jednom dokazala na luksuznom trostrukom kompilacijskom CD izdanju „Prozor“ (PGP RTS 2008), gde su se našli neki raritetni snimci uz istinske klasike njene karijere poput „Milo moje“, „Ručak za dvoje“, „Zlatni dan“, „Misli o tebi“…

Dovoljno je čuti uvodne taktove pesme „Odiseja“ i odmah se uz to javlja svima poznato ime – Leo Martin. Teško da iko može ostati ravnodušan na stihove „staza trnja ili staza orhideja…život, to je samo nova odiseja“. Pevač prepoznatljiv po naočalama sa crnim okvirima upamćen je i po pesmama „Ja te volim“, „Zbogom kristina“, „Pesmo moja“, „Poslednja ljubav“…

U Sovjetskom Savezu devojčice su dobijale njeno ime, toliko je bila popularna Radmila Karaklajić, koja je i u rodnoj Jugoslaviji prodavala kao maramice ploču sa hitom „Anđelina zumba zumba“ iz 1964. godine. Ne treba zaboraviti ni „Bokeljsku noć“ iz 1966. godine.

Vatrena Makedonka Maja Odžaklijevska uspela je uprkos nezasluženo retkim izdanjima da do danas ostane jedno od najpopularnijih pevačkih imena na prostoru bivše Jugoslavije. Od albuma „Biće sve u redu“ (1982) trebalo je više od decenije da se pojave „Bele njive“ (1995). Ipak, „Mjesečev san“ ili „Daljine“ dokazuju da kvantitet i nije neophodan ako imate kvalitet.

Kao i u prethodnom slučaju Dragan Mijalkovski diskografski je prisutan malo, ali vredno. „Idi dušo moja“ je bio apsolutni hit Beogradskog proleća 1974. godine. A vredi preslušati i album „Dragan Mijalkovski“ iz 1975. godine.

Kada je Neda Ukraden zapevala „Zora je“ sredinom osamdesetih u domaćoj zabavnoj muzici više ništa nije bilo isto. Pevačica koja je prešla put od zvezda do trnja i natrag, čak 22 godine posle nastanka tog jugoslovenskog mega hita skoro je na ostrvu Pag za njega snimila upečatljiv video spot.

Osim što je počasni ambasador kulture svoje rodne Makedonije i otac uglednog džez klavijaturiste Vasila Hadžimanova, Zafir Hadžimanov je glumio pevača u klasiku Yu kinematografije „Noć“ (1969) režisera Žike Mitrovića. Glumačka karijera išla je uporedo uz sjajne pesme – „Bio je maj“, „Uvelo lišće“, „Čovjek kao ja“ … Zafir je čovek koji podjednako uspešno peva šansonu i makedonsku pesmu.

Jedinstveni džez glas Nade Pavlović zazvonio je punom snagom na Opatijskom festivalu 1980. godine u pesmi „Ljubav naša umire“, koju je podelila sa Dušanom Prelevićem.

Akustičarski trio Lutajuća srca iz Niša upisao su se u večnost fascinatnim hitom „Jefimija“ 1973. godine. Spomenka Čokić, Milan Marković i Miroljub Jovanović znali su da ponude prelepe melodije kao u „Još malo“ ili „Brodu za sreću“.

Jedan od najznačajnijih predstavnika zagrebačke škole šansone Drago Diklić ispevao je odu svom gradu „Zagreb je najljepši grad“ ali tu su i „Još samo večeras“, „Oprosti, volim te“, „ja ti dajem sve“…

Sa preko 300 šansona i slovenačkih popevki iza sebe, i nekoliko filmskih uloga na uglavnom maternjem jeziku, Lado Leskovar je u ostatku zajedničke države ipak ostao u sećanju po pesmi „Potraži me u predgrađu“ iz Opatije 1964. godine. U Lenjingrad 1970. godine sreće Žilbera Bekoa, koji čuvši kako peva njegovu „Nathalie“ poziva Slovenca da sa njim nastupi u njegovoj emisiji na francuskoj televiziji.

Đorđe Marjanović – pevač „Zvižduka u osam“, „Milorda“, „Devojko mala“ … Čovek koji je patentirao pad na kolena i bacanje sakoa u publiku. Prvi izazivač opšte histerije u publici. Superstar u Sovjetskom Savezu. Živa legenda.

Voditeljski par – Dunja Figenvald postigla je kultni status u Jugoslaviji svojim uglađenim vođenjem popularnog Nedeljnog popodneva osamdesetih. Mića Orlović je počinjao karijeru kada je kretala televizija Beograd i do danas je ostao jedan od njenih zaštitnih znakova.

Kompozitor Vojkan Borisavljević upamćen je po muzici za izuzetno popularni TV serijal „Obraz uz obraz“ sedamdesetih, a tu su i serije „Više od igre“, „Vruć vetar“ i „Sivi dom“.

Long Play će uskoro saopštiti cene ulaznica i način prodaje za koncert „Proleće u Beogradu“.