Jura i Film vratili dobre vibracije u Beograd

Jura Stublić i njegov Film u petak uveče održali su rasprodat koncert u velikoj sali Doma omladine Beograda, gde su očekivano dobro i raspoloženo isporučili svoje najveće hitove, i na radost najtvrdokornijih fanova neke rane pesme koje odavno nisu svirali.

Krenulo je furiozno sa „Sjećam se prvog poljupca“, pevanjem i pljeskanjem krcate dvorane u ritmu, a završilo dva sata kasnije u uzavreloj atmosferi sa drugom izvedbom „Srca na cesti“, i Jurinim sumiranjem večeri u DOB-u:

„Idemo sada u svoje sarkofage, naravno sa nekim prekrasnim djevojkama. Voli vas Jura i grupa ‘Film’. Bili ste sjajni večeras! Hvala vam za ovo divno veče!“

Stari mačak Jura, uobičajeno sakriven iza tamnih naočara i marame na glavi, potpomognut ponovo (po ko zna koji put) podmlađenim Filmom, počeo je koncert „Poljupcem“ rukujući se sa prvim redovima. Početak svirke dodatno je zapržio izvođenjem velikog hita „Pjevajmo do zore“. Duhoviti Jura spustio je mikrofon u publiku kako bi muški glasovi otpevali deo „Ja sam žena koja tajnu zna“!

U skladu sa Jurinim obećanjem da će svirati neke rane stvari s početka karijere koje odavno ne izvodi, bend je ponudio dirljivu pesmu „Istina piše na zidu“ sa jednog od najboljih albuma benda „Sva čuda svijeta“ (1983). Potom je usledilo oduševljeno primljeno „Srce na cesti“.

„Dobro veče Beograde! Jeste dobro? Mi smo super sa vama večeras. Sad ćemo svirati jednu pjesmu koju sam snimio prije četvrt stoljeća“, rekao je Jura najavljujući još jednu stvar sa „Svih čuda svijeta“ – „Na drugoj strani neba“.

Najavljujući pesmu Jura je primetio da je nekad, dok nije bilo granica, brže stizao iz Zagreba u Beograd, a da je situacija još gora ako se ide na Zapad, koji svojim postavljanjem granica „pravi koncentracioni logor za 20 miliona stanovnika“.

Dobro raspoloženje je brzopotezno vraćeno žestokom izvedbom „Zamisli život“ i isto takvom gitarom Borne Ćope.

„Prvi puta kad sam svirao u Beogradu bilo je to u ovo istoj dvorani i stvarno, jednom starom rokeru je najveće zadovoljstvo da opet može svirati u Domu omladine… Vi ste ovdje mlađi nego ja kad sam prvi put svirao ovdje“, rekao je burno pozdravljeni Stublić.

Pre pankerski buntovnog „Dijeteta ulice“ pevač je priznao da mu je to prva pesma koju je napisao u životu.

„Da imate moj pogled sa bine vidjeli biste da ima više djevojaka nego mladića. To je dokaz da pravda postoji“, primetio je frontmen Filma počastivši ženski deo publike pesmom „Moderna djevojka“.

Usledili su „Valovi“, i lagana i setna „Mi nismo sami“, posle koje je Jura mogao samo reći: „Super pjevate! Stvarno, puno ste bolji od mene!“

Izvođenje „Idemo kroz život“ bilo je posvećeno Jurinom prijatelju, nedavno preminulom splitskom pop pevaču Dinu Dvorniku, čije ime je izmamilo veliki aplauz Beogračana.

„Ova pjesma je za prijatelje koji su otišli na drugu planetu. Čovijek o kojem govorim je Dino. Volio je dolaziti u Beograd. Dragi Dino ovo je pjesma za tebe“, rekao je emotivni Jura.

Posle toga još jedan rani klasik Filma „Trgovci srećom“, zaboravljeni dragulj sa prvenca „Novo, novo novo“ (1981), a onda „Čikago“ i poluvreme koncerta, odnosno polučasovni odmor. Osveženi Jura se potom vraća za drugi deo, započet klasicima radnog Filma, himnama novotalasne generacije, „Neprilagođen“ i „Kad si mlad“.

„Boje su u nama“ uvode u „Ljubav je zakon“ i „Rob ljubavi“. Atmosfera u dvorani sjajna, kao i pratnja bubnjara Gorana Jelače, i novopridošlih u bend basiste Želimira Matića i klavijaturiste Igora Rabatića.

Dok se dvorana ori od skandiranja „Jura, Jura, Jura“, bend počinje sa pesmom iz filma „Sjećaš li se Doli Bel“ – „Na morskome plavom šalu“. Slede „Dom“, „Doći ću ti u snovima“, „Odvedi me iz ovog grada“ i za kraj „Dobre vibracije“.

Oduševljenje publike rezultira bisom, koji bend počinje sa još jednom starom pesmom „Mi smo pali s Marsa“, posle koje Jura otkriva: „Ovo je bila jedna autobiografska pjesma. Istina je morala izaći na vidjelo!“

Posle brojnih povika i zahteva iz publike, Jura popušta i peva „Ivanu“, zatim „Glas srca“ i konačno ponovo „Srce na cesti“. Publika bi htela još, ali se svetla u Domu omladine neumoljivo pale.