Fit se vratio Beogradu

Nedavno obnovljeni riječki Fit u subotu uveče ponovo se posle 20 godina vratio u Beograd, u Dom omladine na jedan od onih izuzetnih koncerata, gde svirački savršeno nadahnut i raspoloženi bend iskreno isporučuje ogromne količine emocija prema publici, a ona uzvraća istom merom.

Dom omladine ispunila je, možda za mnoge, neočekivano žestoka rokačina benda, koji je zvučao poletno, nabrijano, oštro i fit kao da je 1989. a ne njihov povratnički koncert u Beogradu 2009. godine! Beograđani su sa svoje strane uzvratili dugačkim, „bridećim“ aplauzima nekoliko stotina parova ruku, bukvalno između svake pesme. Nostalgije je bilo na izvoz, ali u emocijama, nikako u pristupu i izvedbi pesama.

Kao što je teška, kotrljajuća „Rijeka“ otvorila prvenac „Uz rijeku“ objavljen za PGP RTB u Beogradu davne 1988. godine, tako su se sa istom pesmom Fit vratili posle dve decenije pred beogradsku publiku.

„Dobro veče Beograde! Lijepo je opet biti ovdje. Srce mi je k’o kuća!“, emotivno se otvorio pevač Davor Lukas, da bi bio zaglušen aplauzima. Bend je zarolao poletnu „U je“, a potom su poručili publici „Uživaj“, uz napomenu da je to pesma „sa prvog albuma koji smo snimali tu u Beogradu“.

Urlik zadovoljstva prisutnih pretopio se u još jedno parče hard roka sa prvenca – „Vrisni“, što je Lukasu pošlo kao od šale, i kao da u međuvremenu nije prošlo 20 godina. Zorko Opačić nabrijao je gitaru koja je prštala na sve strane, dok je iz sve snage gruvao bas Mire Teševića. „Baš dajemo sve od sebe“, najbolje je Lukas sumirao dešavanja u velikoj sali DOB-a.

Posle „Makni kosu sa očiju“, Lukas je izjavom „nadam se da će meni glas izdržati ovim tempom do kraja“, pokazao da su se Fit u Beograd vratili sa željom do idu do kraja, bespoštedno, dajući sve od sebe.

Kraći predah je stigao sa setnim i ugođajnim komadom „Kišno popodne“, kada je dotada žestok ples, uvijanje i skakanje, Lukas zamenio sedanjem na rub pozornice, gde je pevao dovoljavajući da ga izbliza uslikaju brojne novinarske ekipe ali i fanovi mobilnim telefonima.

U istom polaganom ritmu usledio je i „Veliki grad“, da bi Lukas priznao: „Užasno nam je lijepo! A vidim oduševljenje je obostrano“. „Rokenrol je kriv za sve“, objašnjava kroz pesmu Lukas (i kaže: „ova pjesma najbolje opisuje naš život svih ovih godina“).

Prvi vrhunac večeri stiže u neobičnom aranzmanu. Lukas i Opačić sedaju na barske stolice i samo uz akustičnu gitaru izvode doprinos Fita klasicima jugoslovenske pop muzike „Mačku“. Malo je reći da „Mačku“ svi pevaju i da je oduševljenje potpuno. „Neizmjerno vam hvala“, kratko će nadpevani pevač.

Dok sa britkim deonicama podcrtava „Daj mi ruku“, uz koju se ritam i snaga koncerta ponovo ubrzava, do tada povučeni i ukopani Opačić naglo postaje živ, širokim zamasima ruke tuđe po žicama i nestačno dečački skače po bini. „Kakva žurka! Tulum! Igranka!“, u Beogradu primećuje Lukas.

„Valovi“ prelaze u „Samo bubanj nek me nosi“, a onda stiže bukvalno razvaljivanje sa „Zvoni telefon“. Bend praši kao da im je ovo poslednji nastup. „Nadam se da je ovo početak i da će biti još (koncerata)“, kaže Lukas.

Na trenutak, ipak, izgleda kao da nije u pravu. „Novi dan“ počinje efektno, snažno i moćno, ali onda, avaj, dolazi do izražaja mala kilometraša Fita.

Bend koji je nekad pretio uči među najpopularnije jugoslovenske sastave, a umesto toga je posle drugog albuma „Daj mi ruku“ ugasnuo sa početkom ratnog vihora 1991. godine, održao je povratnički koncert u oktobru prošle godine u rodnoj Rijeci i potom samo u još nekim gradovima, pre nego što su konačno posle nekoliko meseci pauze stigli u Beograd.

Dok novi bubnjar Fita Alen Tibljaš poletno tuđe bubnjeve, Lukasu glas pada, „puca“, ispada iz tonaliteta, bori se da se nađe u ravni sa gitarom Opačića i basom Teševića.

I kada je stvar izgledala da stiže kraju u okrnjenom izdanju, čudesno, Lukas se vraća iz mrtvih, diže svoj glas i preteći, muški, moćno reži i grize „ona dobro zna da za nju nije čovjek kao ja, koji sa pjesmom dočekuje novi dan“.

„Ja ću morat’ malo u teretanu. Totalno sam crk’o“, priznaje Lukas, burno bodren od publike.

Veličanstven kraj koncerta stiže uz „Zaboravit’ ću sve“. Lukasu je glas opet ceo, ali i takav grlat biva nadpevan. Beograd je glasniji. Bend se povlači, a nekoliko minuta publika poziva Fit da se vrati na binu Doma omladine.

Stiže ponovo „Mačka“, ali ovaj put u žestokoj rokerskoj verziji čitavog bend. Koncert je zaključen sa drugim izvođenjem te večeri hita „Zvoni telefon“, koji čak zvuči dva puta bolje i moćnije nego prvi put.

„Obećajem novi album do kraja godine…Neizmjerno vam hvala, vratićemo se opet. živjeli sto godina“, oprostili su se Lukas i Fit od beogradske publike, koju su muzika sa razglasa i paljenje svetala u dvorani sprečili da pozove bend još jednom na pozornicu.