Pet godina od odlaska Instruktora Bube

Poštovani prijatelji, danas se navršava pet godina od smrti gitariste Bajage i Instruktora Ljubiše Bube Opačića (1968-2008). Zauvek u našim srcima.

Buba je bio u bendu u vreme albuma „Zmaj od Noćaja“ (2001), živog „Best of Live“ (2002), kompilacijskog „Ruža vetrova“ (2003) i „Šou počinje u ponoć“ (2005), kao i koncertnog DVD-ija „Live Beogradska arena“ (2007). Preminuo je usled iznenadnog prestanka rada srca preminuo u snu 28. septembra, jutro posle koncerta Bajage i Instruktora u Mariboru.

U velikoj BIGZ-ovoj zgradi u Beogradu 2004. godine otvorio je svoj muzički studio „Sync“, kroz koji su od tada prošli brojni beogradski, srpski i inostrani muzičari. Radio je sa grupom Amaro Del, pomagao je kolegi Instruktoru Saši Lokneru na njegovom instrumentalnom albumu „Transevropa Ekspress“ (2004), bio je producent i aranžer albuma Indeksovca Mićka Ljubičića „Trube…i druge priče“.

Radio je muziku za kratke filmove Danila Bećkovića i Dimitrija Vojnova, a Bajaga posebno ističe njegovu stručnu pomoć u radu na muzici za film „Profesionalac“.

Svirao je i snimao u svom studiju muziku za seriju „Vratiće se rode“. Sa gitaristom Galije Dragutinom Gutom Jakovljevićem činio je eksperimentalni dvojac Ekustik, koji je stvarao i izvodio muziku u datom trenutku, na licu mjesta…

Iza sebe je ostavio i zanimljiv ambijentalni album „Hommo Epilepticus“.

„Proveo je osam godina u bendu. Zajedno smo obišli skoro čitav svet – Australiju, Ameriku, Kanadu i sve bitnije zemlje u Evropi. Bukvalno kad je neko član benda sa njim provodite više vremena nego s porodicom… Kad god je bila neka frka znali smo da na njega možemo računati. Osećali smo se zaštićeni kad je bio tu…Napravili smo bezbroj demo snimaka, reklama, muzike za decu…Zajedno smo radili na muzici za film ‘Profesionalac’ gde je radio i na terenu i u studiju. Uložio je sebe u taj projekat“ – Momčilo Bajagić Bajaga

„Brzo smo shvatili da Buba nije samo programer. On je aranžer, producent, gitarista i kompjuterski genije, ali i majstor mnogih zanata. Jednostavno čovek koji je u svojim rukama mogao da napravi sve… Bio nam je najbolja veza sa novim generacijama i novim kretanjima. Kod Bube su dolazili svi i za svakog je imao razumevanja i znao je da pomogne. Bila je velika sreća i čast poznavati Bubu, a raditi s njim pravi blagoslov“ – Saša Lokner