Žika iz Baba: Uvek se šalimo na svoj račun

Kultni domaći bend Babe imaće povratnički nastup, posle 13 godina pauze, u subotu, 30. marta na Guarana Long Night 3 festivalu, u Domu omladine Beograda. Frontmen Žika Milenković za koncertnu agenciju Longplay kaže da je bend, ukoliko to dobro prođe, spreman z

Čuvene po hitovima Noć bez sna, Slanina ili Ko me ter’o, Babe se vraćaju u starom sastavu – gitara i pevač Žika Milenković, gitara Zoran Ilić-Ilke, basista Dejan Škopelja-Škopi, i uz novog člana za bubnjevima Gorana Ljuboju-Truta (E Play, ex Rambo Amadeus).

U intervjuu pred Guarana Long Night, Žika otkriva pojedinosti iz prošlosti, sadašnjosti ali i budućnosti Baba.

Da krenemo od kraja. Kad je bio posljednji koncert Baba?

– Poslednji koncert Baba bio je još tamo 2000. godine u Crepaji. Čak i nije bilo loše toliko, nego u takvim smo bili odnosima, imali smo novog člana, gitaristu i nismo mogli s njim nikako da se skrpimo. Jednostavno smo se manuli. Mislim da je bilo 2000. godine, kad se promenila vlast, nekako najgore vreme. Jednostavno smo ušli u medijski mrak i onda, pošto Ilke živi u Ripnju, ja sam postao totalno angažovan na Bajaginoj strani, tako smo se spontano razišli, bez ikakvih svađa. Ostalo je na tome da ne možemo da više malteretiramo ni sebe, ni druge.

Možda je zgodan povod za okupljanje 20. godišnjica prvog albuma Slika iz života jednog idiota?

– Ma ja tu ne tražim povoda. Jednostavno, vi (Long Play) ste se setili da nas angažujete, pozvao sam Ilketa i Škopija, uz saglasnost grupe I plej i samog Truta. Pozvali smo Truta, on je nekako faca najbliža nama i ta neka kapsila koja nas je ponovo pokrenula. Škopi ima školu za rokenrol Master blaster i kod njega smo u prostoriji ponovo počeli da radimo. Malo smo se uozbiljili, pa ćemo da vidimo. Povod je samo da se pojavimo, nismo izdavali ništa novo, imamo u bunkerima sve i svašta. Long plej se setio da nas angažuje za Long najt festival. Sviđaju nam se bendovi koji će tu da sviraju i mislimo da sve to može da bude zanimljivo.

Jel bilo potrebno neko malo ubeđivanje da se ponovo okupite?

– Nije bilo potrebno. Mi se uvek šalimo na naš račun. U principu nas trojica smo tu od početka. Škopi, Ilke i ja. Ja sam pre tripovao da nam trebaju ne znam kakvi virtuozi, uvek sam maštao da zvučimo kao neki super bend, ali mi moramo da zvučimo kako zvučimo… tako da ćemo sada gledati da bude čvrsta ritam sekcija uz naše prangijanje i dobro raspoloženje.

Kakav će biti repertoar na Long najtu?

– Sastavili smo listu od dvadesetak pesama… Većina prvog albuma, jedno pet sa drugog, četiri sa trećeg. Ono što mi mislimo da ce publika najbolje da prihvati.

Od početka ste slovili za supergrupu. Kako vi gledate na to?

– Da, da sve je to bilo okej i moglo je to tako na papiru da slovi. Kad god nam se desilo da treba da budemo angažovani, mi smo sa svojim matičnim grupama imali dosta obaveza, pa se uvek svodilo da pokušamo da se dobro zabavimo i mi i publika. Bilo je slučajeva da je bilo super, bilo je slučajeva da je bilo razočaravajuće, ali sve u rok službe. Takvi smo kakvi smo. Sad kako smo malo sazreli gledaćemo da budemo kompaktni, da odradimo to kako valja.

Je li ovo jedan jedini koncert ili postoje planovi za dalje?

– Pa ne znam. Videćemo kako ćemo proći. Moguće i da ove godine skrpimo novi album.

Poruka za Long najt?

– Očekujemo da i publika bude istih očekivanja kao mi. Dobra je kombinacija bendova. Najinteresantnije je što su tu Dječaci iz Splita i Babe. Za Brejkerse se već zna i za Hju Kornvela, on je legenda sam po sebi. Svi smo ga obožavali. Škopi je počeo da svira baš zbog Strenglersa, ja bih čak voleo da mu pevam bekap za Always The Sun. Videćemo, ne znam da li ćemo se tamo družiti u bekstejdžu, ali mogao bi ladno da izađem da mu pevam!

U prvoj postavi Baba je bio i Vasa Zeleni. Da li ste u kontaktu sa njim?

– Mi smo kod Vase u podrumu probali, Ilke, Čavke i ja, zazvučali smo kako smo zazvučali, i dogovorili se da uradimo album u novootvorenom studiju na Slavujevom vencu. Tu je Škopi bio snimatelj u nekim stvarima. Kako je Škopi nametljiv, zaželeo je da snimi on par pesama. Vasu je to pogodilo i počeo je malo da se ljuti. Pošto je Vasa bio mnogo dobar drugar sa Ilketom, Ilke se priklonio Vasi, i ja sam rekao onda ništa nećemo. Onda smo se Ilke i ja našli i rekli ‘ajde ipak da radimo’ i Vasa se naljutio i otišao u Južnu Afriku. Malo smo mu tad poremetili ceo sistem i život, ali takva je grupa bila da na drugarskoj bazi nije moglo. Jednostavno, od početku je bila grupa takva da mora neko da nagraiše, da ne koristim neke gluplje izraze. I to nam se na kasnijim albumima dešavalo. Uvek je bio neko, da prostiš, zajebana strana, kako bi nešto uradili.

Jesi si ti bio glavni autor?

– Ja sam bio glavni autor tekstova i dosta muzike. Ilke je autor muzike u dosta pesama. Njegova je Noć bez sna što je najveći hit naš.

Kod tebe su Babe bile zapravo neki stvaralački izduvni ventil. Da li si saglasan sa takvom tvrdnjom?

– Imao sam pesama, a opet nisam mogao da ih plasiram sve kod Bajage. Zna se koliko je Bajaga veliki autor. Desilo mi se da mi izvisi ceo materijal, koji nije bio totalno završen, ali je očigledno čekao jednu takvu priliku da bude završen. U principu jedini zakon kod svih pesama bio je počni i završi je, a nama se dešavalo da imamo gomilu započetkog materijala, a ništa se ne desi.

Tematika Baba je dosta zanimljiva. Kako to komentarišete?

– Tematiku sam bazirao uvek na najjednostavnijim stvarima koje se dešavaju mladim ljudima. Čak i sva ta tri albuma imaju veseli početak, malo tužniju sredinu i najtužniji kraj. Svaka čaša meda, mora da se zalije čašom žuči. I uvek su nam se vrtile te, ‘ajd da kažem, andergraund teme, iz života marginalaca. Mi smo se uvek samo sprdali sa jakima i uspešnima.

Je li numera Češemo se inspirisana istinitim događajem?

– Bazira se na Češemo se kašljemo na smenu, al’ je jaka mamicu joj njenu, to je slogan koji može da ti organizuje celu pesmu, a ti ako hoćeš samo još napraviš neku dodatnu radnju, svoje viđenje sukoba generacija.

Da li se ime Babe odmah nametnulo kao prirodan izbor ili je bilo i drugih predloga?

– Vasa je imao vikendicu u Babama, a Ilketu je palo na pamet zbog onog Mamas & Papas – Babas end dedas. Ilke je dao ime, a ja sam pristao. Hteo sam da se zovemo totalno drugačije – Kurac! (smeh) A publika da viče idemo na Kurac, i biće super! (smeh)

Je l’ bilo trenutaka kad ste možda zažalili zbog imena?

– Nije. Čak nam se dešavalo da na Adi Bojani mi sviramo u nekoj bašti, a Plejboj u drugoj, pa svi odu kod njih. Pitam: Kako svi dođu kod vas?, a oni kažu: Pa mi smo Plejboj, vi ste Babe! (smeh)

Prvi album je dosta dobro prošao, pogotovo spot Slanina?

– Imali smo dobru medijsku podršku. Tad je bio popularan Radio Pingvin, imali smo didžejeve kojima se to svidelo pa su puštali, maltene ceo album. Spot Slanina smo snimili kad si u naponu snage. Ideje ti vrcaju. Skrpili smo se sa onim uniseks kostimima, oblačili smo se univerzalno, u ženske stvari maltene. Tako da je to bilo zanimljivo i u tom trentuku je bila takva situacija, da je to bilo nešto najsvežije i najšarenije što se pojavilo. Ušli smo u kolosek bendovima koji su zaslužili da budu dosta popularniji, kao što je Darkvud dab, ali oni su opet bili popularni na svojoj sceni. Mi smo krenuli odmah, s neba pa u rebra, u mejnstrim.

Sve se to dešavalo u vreme mnogo teških uslova, 93. Godina. Kako je bilo raditi u to vreme?

– Glupo vreme zbog tih hiperinflacija i političkih stvari i ratova u kojima je i Srbija učestvovala. Pokušali smo da održimo neko raspoloženje uz dosta kritike prema svemu tome… Posle čak mislim da nas je upropastio taj spot Hoću da budem predsenik Srbije, to nam je malo zatvorilo medijska vrata, ali ne bacam krivicu na to. Stvar je u tome što kad si kreativno najjači ti ga odradiš, a posle kad malo počneš malo kreativno da mršaviš, počneš da tražiš izgovor na svim mogućim stranama.

Kako gledaš na prvi album?

– Zadovoljan sam, to je bila velika moba. Kad ti sve kolege priteknu u pomoć. Ti gradiš kuću, a svi rade sve za džabe. To je najlepše vreme rokenrola, po meni. Posle kad se videlo da to može da donese neku kintu, posle se za svako angažovanje traži honorar. Posle si već morao da kupuješ materijal, nisi mogao da ga dobijaš za džabe. Iz svih mogućih bendova su ljudi dolazili da pripomognu i da im bude zadovoljstvo da se čuju na albumu.

Brzo je stigao mini album 4 Babe, 4 pesme?

– Da. Tad smo bili u naponu snage. Posle kad je Čavke otišao nastala je druga faza. Čavke je trebalo da učestvuje i na drugom albumu (Lažne slike o ljubavi 1995.), ali je pred samo snimanje zbog zdravlja bio prinuđen da ode u Australiju, pošto mu je žena Australijanka, da zajednički život povedu malo na njegovom mestu, malo na njenom. Taman što je trebao da peva neke pesme. Taj bi album savim drugačije zvučao da je Čavke bio tu. To bi bila totalno druga ploča, a ovako je otišao u malo tamniju stranu.

Nakon tog drugog albuma prva postava se rasipa. Sa drugim muzičarima si snimio „Predsednika“ i treći album Slike sna i jave (Samo za ludake i buntovnike)?

– Predsednika Srbije sam snimio najviše sa Borisom Krstajićem, on je bio u grupi Speed Limit. Otišli smo kod njega u spavaću sobu faktički i snimili tu pesmu. On je uzeo neke semplove. Mislim čak da je bubnjar Vlada Cvek uzeo njegov sempl za bubanj. Škopi je svirao bas. Ilketu se ta ideja sa „Predsednikom Srbije“ nije ni dopala, posle se Vladi Cveku nije dopalo da snima spot, pa smo Škopi i ja našli jednog momka na Dorćolu i on je odradio. Nas trojica smo snimili video, koji sam bezobrazno podelio televizijama. Neki su ga i zavrteli, ali posle više nikad. Zadnji album je sniman za vreme bombardovanja, i sama ta sitacija je dovela do toga. Snimio sam sa malim Vladanom Nedeljkovom i Pačetom bubnjarem, jer Ilke nije hteo da dolazi iz Ripnja zbog bombardovanja, Škopi je pokušavao da svira. Vladan ga je šikanirao, ja sam se pridružio. Škopi mi dan danas prebacuje Kako si sebi dozvolio da snimiš onakav užas od ploče? Ja sam tu Ilketove pesme koristio, skinuo ih i onda pokazao malom, i mali je onda sve odsvirao i gitare, bas i klavijature. To nas je i urnisalo. Novo izdanje faktički smo se vratili na našu kosku, ono što smo mi, samo bez mesa.