Frontmen Neozbiljnih pesimista Igor Olujić vodi vas iz pesme u pesmu kroz nedavno objavljeni mini album “Sve pred lice pravde”, audio i video zapis specijalnog nastupa uživo u studiju antiglobal etno pank benda.

Na “Sve pred lice pravde” bend iz Sombora odsvirao je dve nove pesme, uz tri stare koje su obeležile dosadašnji njihov rad, što su zabeležili kamerman i montažer Boris Ćelić i asistent kamere Aron Čuvardić.

Prema rečima Olujića “ideja je bila da se snimi novi, atraktivan materijal uživo, što bliži koncertnim nastupima, i da taj snimak dođe do starih fanova i nekih novih, koji još nisu čuli za Neozbiljne pesimiste”.

“Psiho folk” je klasična folk pesma na naš način u kojoj se oseti jak uticaj naše narodne muzike. Ali sa onom kafanskom crtom. I prost tekst je parodija, jer nas mnogi kritikuju zbog previše teksta u pesmama, pa eto nešto drugačije u svakom smislu.

“Sve na silu” je naša stara pesma sa drugog albuma koja je doživela ogroman uspeh kod publike i obavezno je sviramo na koncertima. Naše viđenje ove “sve na silu države”. Sve je ili na silu ili nekako usiljeno, bez obzira o kojoj oblasti života se radi.

“Sve pred lice pravde” je nastala pre trećeg albuma. Sasvim slučajno nakon snimanja albuma na jednoj probi bubnjar Davor Demonja je u jednoj pauzi između dve pesme iz čista mira zapitao: “Ljudi, a što mi nismo  snimili onaj Bokijev (Boris Mišić) rege?” I tad smo se setili te pesme u čudu. Skroz smo zaboravili na nju. I nije se našla  na albumu. Ubrzo je ponovo iskopana, uvežbana i želeli smo da je nekako snimimo, zato se snašla na ovom snimku uživo. Pesma koja govori o tome kako smo svi deo ovog haosa, svi smo krivci i sve nas treba izvesti pred lice pravde. Nema nevinih, dobrim delom smo mi  stvaraoci autocenzure po medijima u nekom ili sopstvenom strahu ili u želji da se dodvorimo čak i tamo gde vlast nema pojma šta se desava, niti će ikad imati.

Sudbina” je pesma sa tekstom koji je dosta mračan, jer odslikava našu sadašnjost i prošlost, ali nadamo se ne i budućnost. Jednostavno rečeno, to je pesma o nepostojanju institucija i o tome kako o našim životima odlučuje par ljudi.

“Hepa hej” je pesma sa prvog  albuma, vesela, razdragana uprkos teškom tekstu. Našla se ovde prvenstveno zbog svoje atmosfere i zato što je obavezno  sviramo uživo i nekako je deo naših živih nastupa. Prosto nije moglo bez nje.

Naslovni foto Boris Ćelić

Mini album “Sve pred lice pravde” možete kupiti: https://orcd.co/2me88qe