Vlatko Stefanovski sa vojnim bendom digao Sava centar na noge!

Legendarni gitarista Vlatko Stefanovski održao je u petak uveče sa Big Band Orkestrom Slovenske (slovenačke) vojske impresivan koncert u beogradskom Sava centru, pruživši publici skoro dvoipočasovno uživanje u jedinstvenom, zvučno spektakularnom događaju.

Nadahnuta zajednička svirka Vlatka i slovenačkog big benda, pod dirigentskom palicom Rudolfa Gasa, na kraju je podigla na noge ceo Sava centar, a euforična publika je ovacijama nagradila mnogobrojne muzičare na pozornici.

„A Few Good Men“, „One More Once“, „Stratus“ – to su bile teme kojima je započeto muzičko putešestvije, obeleženo baš kako je Stefanovski i najavljivao, mešavinom soul/fank ritmova i neizostavnih obrada tradicionala. Na naše prostore nas je prvo dovela „Zrejlo je žito“, da bi uskoro uvek očaravajuća „Gipsy Song“, uz ženske prateće vokale i raskoš improvizacija duvača i ostalih u orkestru, dobila jednu od najlepših verzija.

Nastavak je bio jednako uzbudljiv publici – prvi Leb i sol momenat „Čuvam noć od budnih“, pa „Jovano, Jovanke“, a posetiocima će sasvim sigurno u posebnom sećanju ostati ono što je zatim usledilo. Dok su članovi orkestra dobili zaslužen predah da „uzmu vazduh“, Vlatko je isporučio fudbalski rečeno pravi „het-trik“ bisera. Prvi put je, kako kaže, uživo izveo „Dimitrijo, sine Mitre“, da bi usledila „Uspavanka za Radmilu M“ koju je Stefanovski pre skoro tri i po decenije odsvirao i na istoimenom albumu „Bijelog dugmeta“. Iznenađenjima tu nije bio kraj – potekla je, za sladokusce, i „Bistra voda“.

Treba istaći i gromovitu, nikada moćniju verziju klasika „Uči me, majko, karaj me“.

„Kalajdžijsko oro“, pa još jedan Leb i sol hit „Čukni vo drvo“, te standard Stivija Vondera „Superstition“ doneli su potpunu euforiju, a dirigent Rudolf Gas je i kao pevač i šoumen u pojedinim momentima bio sjajan u tandemu sa glavnom zvezdom.

Svima znana tema iz sedamdesetih „Pick Up the Pieces“ okončala je zvaničan deo koncerta, a publika je želela još i pošto je ponovljenim „Kalajdžijskim orom“ okončan prvi bis. Tek kad je, uz stojeće ovacije, ponovljena impresivna verzija „Uči me, majko, karaj me“, koncert je, definitivno, bio završen.

Proslavljeni virtuoz se, očekivano, pokazao fantastično i u ovakvoj postavci koja, doduše, za njega nije novitet, a orkestar iz Slovenije je svakim tonom opravdao brojne komplimente koje im je Stefanovski upućivao u najavi događaja. Koncert u Beogradu, kao i prethodni u Skoplju, potvrdili su da je nastavak saradnje, posle prvog zajedničkog „trijumfa“ na sceni u Ljubljani, bio prava odluka.