MTS Mondo: Koncert godine je bio spektakl!

Koncert godine održan u banjalučkoj dvorani „Borik“ u nedelju uz svirke Hladnog piva, Van Goga i Bajage i Instruktora, po mišljenju portala www.mtsmondo.com, opravdao je svoj pomalo pretenciozan naziv – ovo zaista jeste bio jedan od koncerata po kojima ćemo se sećati godine iza nas.

Novinarka MTS Monda Vesna Kerkez piše da će dugo pamtiti fanovi spektakularnu svirku hrvatskog Hladnog piva, nastup nikad boljeg Van Goga i Bajagu i njegove Instruktore koji su nam oživeli neka jednostavnija, lepša i veselija vremena, koja smo živeli zajedno s njima, prethodnih dvadesetak godina.

„Večita predgrupa, kako u šali sugrađani zovu banjalučki Balkan ekspres, ni ovaj put nije izneverio – domaći ‘konj za trku’ svojski je razmrdao prve pridošlice, a gostujućim bendovima dao sjajnu uvertiru.

Kapacitet sportske dvorane ‘Borik’ je sedam hiljada mesta, a kada su se začuli prvi taktovi pesme ‘Nije sve tako sivo’ i prepoznatljiv vokal Mileta Kekića, frontmena hrvatskih pankera – u dvorani nije bilo mesta ‘ni igla da padne’.

I zaista, ništa se ne čini tako sivo dok svira Hladno pivo. Nastup u Banjaluci bio je među poslednjima u nizu slavljeničkih koncerata kojima ovaj bend obeležava ravno 25 godina postojanja. Ipak, slušali smo uglavnom pesme sa poslednjeg albuma nazvanog ‘Knjiga žalbe’, pa se na repertoaru našla i ‘najljubavnija pesma na svetu’ ‘Pitala si me’, ali vrhunac i opštu pometnju u publici izazvala je pesma ‘Samo za taj osjećaj’.

Još nekoliko starijih, kultnih kompozicija, među kojima i sjajna ‘Za kaj se tako oblači’ i bilo je gotovo. Istinskim fanovima, bilo bi malo i da su svirali celu noć, ali s obzirom na činjenicu da smo imali veliku čast da ih čak dva puta ove godine vidimo u Banjaluci – oprostićemo im nevraćanje na bis.

Ukratko, momci iz Hladnog piva su i dalje eksplozivni, snažni, glasni i verujemo da je četvrt veka malo da ispričaju sve što imaju. Svakako se radujemo proslavi pedesetogodišnjice.

‘Mi smo narodski bend i mislim da je ovaj koncert pravi način da pokaže kako bi rokenrol trebalo da funkcioniše. Prethodnih puta u Banjaluci viđao sam u publici ljude od 45 godina sa decom, klince, pankere, bankare, metalce, darkere… Mislim da su to ljudi otvorenog srca koji su i ovaj put došli samo iz jednog razloga – da se dobro zabave i uživaju u pesmama’, rekao nam je Mile Kekin neposredno pred koncert.

Puna dvorana, uključujući oznojen parter, krcate tribine i balkone, zakrčene ulaze i prolaze nije baš čest prizor u Banjaluci. Ali, kada uz sve to, još vidite sedam hiljada pari ruku u vazduhu i euforičnu masu koja urla od zadovoljstva, kada se na sceni pojavio Žule i Van Gogh – onda je to istorijski trenutak.

Kada ste na sceni više od dve decenije, i kada u zemlji i okruženju ne postoji niko ko ne zna ‘na jedan’ da otpeva bar tri vaše pesme, onda ste uspeli. Ipak, baš tu postoji zamka da počnete da se ponavljate i da vaša putanja bude ili ravna, ili strma – i to prema dole.

Žule i Van Gogh su uspeli. Apsolutno. Ali, kvalitet njihovog rada ogleda se u činjenici da ni posle dvadeset i kusur godina, oni nikad nisu isti…

Ništa se kod njih ne ponavlja. Sledeći evropske tokove, prepoznajući ono najbolje u njima, ali slušajući sebe i prateći svoj put, Van Gogh može rame uz rame da stane sa The Killers ili Coldplay.

Savršeni, sveži aranžmani, stara energija, provereni hitovi, profesionalan odnos prema poslu i publici – sve ovo čini Van Gogh.

Ne zaboravimo pri tome i karijeru bez ijedne mrlje i zaslužene nagrade koje ih prate. Pojavili su se ovaj put s belim maskama i šeširima, zapalili masu pesmama poput ‘Ludo’, ‘Brod od papira’, ‘Za godine tvoje’ i na kraju ‘Utešna nagrada’. Treba li napomenuti da je sedam hiljada duša otpevalo s Žuletom svaki glas, slog… Uz to, premijerno su izveli i pesmu s novog albuma nazvanu ‘Suđeno mi je’.

‘Ako me lomiš, slomi me, ako me voliš – pusti me’, orilo se iz hiljada grla…

‘Hvala ti, Banjaluko, što si još jednom ispoštovala i prepoznala istinski rokenrol. Želim vam sve najlepše u Novoj godini i budite odlični ovde, ovde i ovde’, pozdravio se Žule sa publikom pokazujući na glavu, grudi i… još malo niže.

Višnja, ili šlag na kraju (zavisi koja je torta) bio je nastup Bajage i Instruktora. Bend koji se ubraja u najuticajnije na prostorima bivše nam države, koji je nedavno izgubio jednog člana, s godinama kao da je dobio na kvalitetu.

‘Prodavnica tajni’ bila je otvorena celu noć, Bajaga i Instruktori su nesebično delili svoje tajne nakupljane tokom (opet) dvadeset i kusur godina bivstvovanja na sceni, a njihov je nastup uneo u ceo događaj malo mračniju notu, ali i romantičniju i svedeniju emociju koja je zaokružila koncert, stavila tačku na sve i negde oko dva sata posle ponoći poslala ljude kući zadovoljne u svakom pogledu.

‘Čast je biti prvi i učestvovati u stvaranju nečega, a upravo sa Hladnim pivom, Van Gogom i nama započinje nulti Koncert godine’, rekao je Bajaga, ispunivši obećanje dato pre svirke – da će ovo biti sjajna žurka.

Organizatori ovog koncerta, koji ozbiljno ‘preti’ da postane tradicionalan su agencija Long Play iz Beograda, Title i Front Stage, a generalni sponzor Jelen pivo.