Komemoracija povodom smrti Ljubiše Opačića

Komemoracija povodom smrti gitariste Ljubiše Bube Opačića (1968-2008) održana je danas u podne u prisustvu članova porodice, članova njegovog benda Bajaga i Instruktori, kao i brojnih prijatelja i kolega muzičara.

U prostorijama SOKOJ-a u Beogradu, od svog kolege i prijatelja Ljubiše Bube Opačića oprostili su se Momčilo Bajagić-Bajaga, ćlan Instruktora klavijaturista Saša Lokner i gitarista Dragutin Guta Jakovljević.

„Još smo nemoćni da shvatimo šta se dogodilo. U petak uveče svirali smo u Mariboru. Posle svirke legao je nasmejan i više se nije probudio. To je ogroman gubitak za nas. Izgubili smo prijatelja i saradnika. Strašno će nam nedostajati. Mislim da ćemo tek za nekoliko dana kad se malo srede utisci shvatiti koliki je to gubitak za nas“, rekao je Bajaga.

Opačić je usled iznenadnog prestanka rada srca preminuo u snu u svojoj hotelskoj sobi 28. septembra, jutro posle koncerta Bajage i Instruktora u Mariboru. Bajaga je zahvalio svima na stotinama poziva i poruka iz Srbije, zemalja regiona i sveta u kojima je izražena neverica, bol i žaljenje zbog smrti Ljubiše Opačića.

Bajaga je podsetio da je Ljubiša Opačić bio najmlađi član po godinama i stažu u Instruktorima, da je bio odličan gitarista, uspešan kompozitor, programer, aranžer i vlasnik muzičkog studija u zgradi BIGZ-a u Beogradu.

„Mnoge stvari je znao da uradi i mnoge smo zajedno uradili. Došao je kao momak koji će da programira pesme u ateljeu u Resavskoj ulici. Brzo je počeo da radi kao tehničar i na kraju kao gitarista Instruktora“.

„Proveo je osam godina u bendu. Zajedno smo obišli skoro čitav svet – Australiju, Ameriku, Kanadu i sve bitnije zemlje u Evropi. Bukvalno kad je neko član benda sa njim provodite više vremena nego s porodicom“.

„Buba je živeo punim plućima, Bio je čovek kome je stalno trebao adrenalin. Vozio je motor, a ne auto. Prožlo leto je proveo skijajući na vodi na Adi Ciganliji. U Las Vegasu je skakao bandži sa najvićeg hotela odakle normalan čovek neće ni da pogleda“.

„Kad god je bila neka frka znali smo da na njega možemo računati. Osećali smo se zaštićeni kad je bio tu“.

„Radili smo prvo u malom ateljeu, a kasnije je napravio studio u BIGZ-u. Napravili smo bezbroj demo snimaka, reklama, muzike za decu…Zajedno smo radili na muzici za film ‘Profesionalac’ gde je radio i na terenu i u studiju. Uložio je sebe u taj projekat“.

Šef Instruktora je podsetio da je Opačić ostavio iz sebe puno snimaka u svom studijskom kompjuteru i izrazio nadu da će rodbina i prijatelji učiniti sve da njegovo delo ne bude izgubljeno ili zaboravljeno.

Saša Lokner je rekao da je Opačić sigurno bio najvredniji čovek koga je upoznao, koji je muzici dao svu svoju energiju, znanje, talenat i mladost.

„Šumatovačka ulica, Vladin studio, zima 1996. godine. Video sam dečka visokog, lepog, ozbiljnog, duže kose nego ikada kasnije. Vladin drug programer. Pomaže u studiju, inače radi nešto pri vojsci. Razume se u sve. Vredan i uvek raspoložen. Malo mlađi od mene. Snimali smo album ‘Od bižuterije do ćilibara’. Nekoliko godina pauze i Bajagin atelje u Ždanovoj ulici. Pridružava nam se u radu na albumu ‘Zmaj od Noćaja’. Prvo kao programer, a onda i sve ostalo. Od tada, narednih osam godina zajedno“.

„Brzo smo shvatili da Buba nije samo programer. On je aranžer, producent, gitarista i kompjuterski genije, ali i majstor mnogih zanata. Jednostavno čovek koji je u svojim rukama mogao da napravi sve. Napuštena menza na sedmom spratu BIGZ-a nije se mogala zamisliti kao umetnički atelje kad smo prvi put ušli. Buba je međutim znao da će ga za samo dve nedelje preurediti u mesto gde će se snimati ozbiljni projekti. Bez ijednog jedinog majstora, sve sam“.

„Jednom prilikom smo morali za samo sedam dana da završimo kompletan soundtrack za film. Jedino je sa Bubom bilo moguće tako nešto. Danonoćno bez odmora ili sna. Bio nam je najbolja veza sa novim generacijama i novim kretanjima. Kod Bube su dolazili svi i za svakog je imao razumevanja i znao je da pomogne“.

„Bila je velika sreža i čast poznavati Bubu, a raditi s njim pravi blagoslov“, rekao je Lokner.

Cenjeni studijski gitarista, poznat po radu sa niškom Galijom, Dragutin Guta Jakovljević rekao je da je Ljubiša Opačić bio „najtalentovaniji, najkreativniji i najposvećeniji čovek“ koga je sreo u muzičkom biznisu. Buba Opačić je sa Jakovljevićem odskora pokrenuo ambijentalno-eksperimentalni projekat Ekustik.

„Reći ću šta je Buba postigao samo u poslednjih godinu dana. Osim što je bio gitarista u najpoznatijem i najuspešnijem bendu u zemlji, stizao je da se bavi svojim studijom, da prati dostignuća i tehnologiju. Stigao je da završi samostalni ambijentalni album koji je u svom stilu nazvao „Hommo Epilepticus“. Pokušao je to da objavi i nadam se da ćemo to na kraju uspeti“.

„Uspeo je da se bavi i elektronskom, tehno muzikom sa Dirty Cover-om. Uspeo je i sa mnom da radi Ekustik, koji je taman dobio neki svoj zamah. Uspeo je raditi i primenjenu muziku za film sa Danilom Bećkovićem i Dimitrijem Vojnovim“.

„Da budemo realni. Svi se bavimo tim poslom. Radimo sve i svašta, trudimo se da preživimo u poslu koji nije lako raditi. Ono što Bubu odvaja iz te priče i čini ga malo znaimljivijim od svih nas je to što je u svaki projekat uspevao da ugradi lični pečat. E pa ja se izvinjavam, to je nešto što nemamo baš svi. I to je nešto što njega, osim što je muzičar, čini i umetnikom“.

„Ali sve je to ništa prema tome kakav je bio prijatelj. Kad bi pokušao da stavim u jednu rečenicu: ‘Sve što biste ikada mogli raditi u životu, sve što radite u životu, bilo je mnogo lepše i bolje ako ste to radili sa Bubom Opačićem“, istakao je Jakovljević.

Ljubiša Buba Opačić sahranjen je 2. oktobra u popodnevnim časovima na beogradskom groblju Lešće.