Još jedan Pozdrav Azri iz Beograda

Bubnjar Boris Lajner (Leiner) i basista Mišo Hrnjak, dve trećine originalne postave Azre, pored ranije najavljenog 15. oktobra zbog izuzetnog interesovanja beogradske publike održaće i 16. oktobra koncert „Pozdrav Azri“ u velikoj sali Doma omladine!

Požurite! Prvih 200 ulaznica na blagajni DOB-a se prodaje po ceni od 1.000 dinara, a ostatak za 1.200 dinara.

Povod za ovaj spektakularni koncert je izuzetan – obeležavanje 30 godina od kako je bend Branimira Džonija Štulića objavio prvi singl „A šta da radim/Balkan“ (oktobar 1979), jedno od najznačajnijih i najuticajnijih izdanja jugoslovenskog rokenrola!

Pred dolazak u Beograd, Lajner je bio ljubazan da odgovori na nekoliko Long Play-ovih pitanja o tome kako je došlo do toga da posle 25 godina ponovo zasvira sa Hrnjakom, šta njih dvojica sada trenutno rade, a naravno nije mogla biti zaobiđena ni obavezna tema – Džoni.

Long Play: Ove godine se navršava 30 godina od objavljivanja prvog singla Azre. Čini mi se da je u pitanju bio deseti mesec ’79? Koncert u Beogradu se poklapa sa tom godišnjicom. Kako s ove distance gledate na taj singl, početke Azre i da li je u tom trenutku bilo nagoveštaja kako će se stvari kasnije razviti?

Lajner: Kaj 30. godišnjica? Zastrašujuće, he-he, ali s druge strane kratak je to period s obzirom na besmrtnost Džonijeve muzike. U to vreme bio sam frustrirani, dekintirani student i nisam znao kaj hoću ali sam to htio odmah. A onda sam upoznao Džonija koji je to naše osećanje jasno i glasno artikulirao u pesmama. Fascinirala me snaga poruke, energije i melodije Štulićevih pesama i ja sam Azri dao svoje srce bez ostatka i bez otpatka. Od tada slijedio sam Džonija gotovo 10 godina. Džoni je vojničkom disciplinom vodio Azru i govorio da samo gladni trbusi daju dobre boksere, a mi smo bili itekako gladni, i svirke i žena i para. Nakon singla „Balkan“ postajemo vrtoglavo popularni i gotovo preko noći osjećao sam se moćno ko na vrhu svijeta. I bio sam slijepo siguran da tu ostajemo dok nas smrt ne rastavi, ha-ha-ha…No već nakon par godina, odlazi iz Azre Mišo, a Džoni seli u Holandiju s idejom da pokorimo Evropu. Ja sam ga naravno u tome slijedio. No, život nije bajka pa su se i naši snovi utopili u mutnim holandskim kanalima.

Long Play: Kakve uspomene nosite sa snimanja singla „A šta da radim/Balkan“?

Lajner: Azra je permanentno imala problem trećeg čoveka pa smo tako i u studio ušli bez basiste. Na snimanje je uletio pokojni (Zlatko Mikšić) Fuma iz Parnog valjka. Iako je imao gadnu upalu uha odsvirao je to rokerski moćno. Solo gitaru je svirao (Husein Hasanefendi) Hus iz Valjka. Bio sam ošamućen od uzbuđenja i važnosti. Moja prva singl ploča, a tolko jaka da je imala dvije A strane („A šta da radim“ i „Balkan“)!

Long Play: Šta može očekivati publika od vas u Domu omladine budući da će vas prvi put videti zajedno sa Mišom Hrnjakom posle xy godina? Kako je biti ponovo na istoj pozornici i svirati stare stvari?

Lajner: Može očekivati sve samo ne Džonija ha-ha-ha…Ušarenu atmosferu i dozu čistog roka i veselja. Pročešljali bum Azrinu ostavštinu kroz tridesetak najvažnijih pesama, u tome će nam pomoći članovi kluba neizlječivih Azroholičara – gitarista Žan Jakopa, gitarista Miljan Bakić. Legenda Davorin Bogović i pevač Domagoj Vorberger. Pozornica je moj život, bubanj moj kruh, pa kad se na njoj nađem sa starim prijateljem Mišom „ništa mi više nije važno, želim samo da sviram, da se otkačim i to je sve“.

Long Play: Naša javnost je ostala uskraćena za priču kako je došlo do odluke da ponovo vas dvojica zasvirate. Možete li to opisati?

Lajner: Mišo živi u Mađarskoj i nije se bavio glazbom. Prije godinu dana došao je do mene s gitarom i voljom za ponovni početak. S veseljem smo ponovno zasvirali, a osim „Pozdrava Azri“ snimamo zajednički CD sa novim pesmama raznih autora kao što su Arsen Dedić, Srđan Sacher i drugi?

Long Play: Pošto su dve trećine izvorne Azre sada tu, nedostaje još samo Džoni. Bespotrebno je nabrajati pozive i želje ljudi da se konačno vrati muzici, ali se to svih ovih godina nije desilo. Mislite li da još ima izgleda za to? I da vas pozove da svirate zajedno, da li biste se odazvali?

Lajner: Džoni i ja smo proveli zajedno najluđe godine, ali smo se rastali u svađi i nismo se čuli ni videli skoro 20 godina. Njegov povratak na scenu prouzročio bi ne Novi val nego cunami, ali on danas uživa u nekom drugom sportu.

Long Play: Zašto treba doći na koncerte „Pozdrav Azri“?

Lajner: Na „Pozdrav Azri“ treba doći jer bi to mogao biti zadnji s obzirom da Džoni stalno diše glas gnjeva protiv toga.