E-Play grize kao na početku

Dve jake žene srpskog rokenrola Biljana Todorovski i Maja Cvetković uoči proslave deset godina E-Playa i promocije novog albuma „Drago mi je da smo se upoznali“ 6. novembra u Domu omladine Beograda, govore o sviranju među kukuruzima, hevi metal bračnim ponudama, suzavcu i ostalim svakodnevnim stvarima iz života jednog benda.

„Definitivno po entuzijazmu E-Play je kao na početku, možda i više grizemo nego pre. Kad si mlađi nemaš pojam šta te čeka…“, počinje gitaristkinja Biljana Todorovski razgovor vođen ovih dana sa njom i basistkinjom Majom Cvetković u prostoru Doma omladine, gde E-Play uskoro očekuje koncert u renoviranoj gornjoj sali.

Long Play: Dakle, i za E-Play važi ona narodna izreka: „Sve što te ne ubije ojača te“?

Biljana: Definitivno. Ovde je život za prave heroje.

Long Play: Znači za ovih deset godina bilo je dosta iskušenja?

Maja: Dođemo u Tuzlu na festival. Pre nas sviraju sve metalci. Mislimo kad se popnemo na binu da će nas publika ubiti. Neverovatno, a oni oduševljeni!

Biljana: Hoće da te ožene, ide dotle! (smeh) Onda je bilo suzavca u Arilju. Svirali su Eyesburn, a mi smo bili u bekstejdžu. Kad je neko bacio suzavac toliko je gadno bilo da su svi muzičari potrčali do reke. Ideš u Krajišnik, koji je na granici sa Rumunijom među kukuruzima, ne vidiš nijedno svetlo kako se približavaš. Godina je 2000. potpuni mrak psihički i stvarno. Kad smo tamo videli Love Hunters prilično nam je laknulo!(smeh) Nismo znali šta da očekujemo, ali koncert je bio fenomenalan, u mestu za koje malo ljudi zna da postoji.

Maja: Kada smo radili prošli album „Crime“ (2005) snimili smo pesmu „In the Middle“. Asistent producenta je slučajno nagazio snimač na podu i sve izbrisao. Snimili smo ponovo pesmu, ali naravno više nije bila ista…

Long Play: Pretpostavljam da je onda bilo trenutaka kada ste pomišljali da odustanete?

Maja: Nama je stalno biti ili ne biti. Naša želja da se bavimo muzikom je nesporna, ali kada stalno dolaziš u konflikt sa izdavačima, ne znaš šta će se dalje desiti i dokle možeš ići. Znam da situacija sa prodajom diskova nije sjajna zbog skidanja sa interneta. Nekako smo sada prvi put uspeli da izdamo album a da nismo prošli deo stresa sa izdavačem. Ovde smo se automatski i brzo dogovorili sa izdavačem (Cinema City) i uz to se odlučili za besplatan download preko www.exitmusic.tv. Uz to fizičko izdanje se može kupiti u B92 sopu i IPS prodavnicama.

Long Play: Prethodni album „Crime“ je izašao za PGP RTS. Niste bili zadovoljni sa njima?

Maja: Bili smo zadovoljni u tom trenutku. Dobili smo maksimum koliko je moglo, što znači da smo iskorisitili nacionalnu televiziju u smislu reklame. Kada PGP više nema reklamu na RTS-u, odustali smo. Vrlo jednostavno, otišli smo i otvorili nove vidike. Internet je nova stvar i najbitnija za bendove. Jeste da malo ošteti sa jedne strane, ali najbrže fanovi stižu do muzike. Lično se ne zalažem da se muzika besplatno deli, ali od ranijih izdavača nikad nismo dobili prodajno stanje! Tu su neke bukvalno priče koje su neistinite. Onda se odlučiš za internet. Ako može Radiohead… Dobra stvar je kad te neko pozove na koncert jer je već čuo tvoj novi album. To je prednost interneta.

Long Play: Kako gledate na prvih deset godina E-Play-a? Počeli ste još u trenutku dok je vladao Slobodan Milošević, u međuvremenu je došao 5. oktobar, svi su očekivali da će domaća rok scena tak sada oživeti, ali su mnogi razočarani razvojem događaja…

Biljana: Nakon 5. oktobra je defintivno bilo bolje u jednom trenutku ali to je vrlo kratko trajalo. Ne verujem u to da nema bendova i muzike, ali muzika je devedesetih bila dostupnija, koliko god to zvučalo neverovatno. Imao si radio stanice na kojima si mogao da slušaš rok muziku, pa čak i na televiziji su bile muzičke emisije. Sada je to zanemarljivo. Pretpostavljam da sada su bitniji rijaliti šouovi. Napravljena je komercijalizacija televizije bez preke potrebe. Razumem to kod neke komercijalne televizije, ali ne razumem kod javnog servisa, koga ja plaćam.

Long Play: Zar ipak internet sada ne služi kao korektivni princip?

Biljana: Ne baš, jer je televizija i dalje za Srbiju glavni medij.

Maja: Televizija nameće stvari. Na internetu se ne možeš tako izreklamirati kao na televiziji.

Long Play: Kako gledate na sadašnju rok scenu u Srbiji?

Maja: Pre 10 godina smo bili mladi bend, a posle deset godina se pojavilo pet novih bendova, što je užasno smešno! I to su uglavnom prošle godine objavili prve albume. Ta nova srpska scena. Meni je to super, rade iako znaju da nemaju perspektivu i neće doživeti neku slavu. Super mi je da se ljudi žele time baviti. Podržavamo ih.

Long Play: Kako gledate na svoj status na srpskoj sceni?

Maja: Ne znam kako da sebe gledamo na sceni, kad ovde nema ni 20 bendova. Svakako smo u prvih deset…Našli smo svoju poziciju, da ljudi znaju za nas i imamo svoju publiku. Ali scena nije baš nešto…

Biljana: Imamo čudan status. Pojavili smo se pri kraju Miloševićevog režima, ne znaju nas ljudi van Srbije, a novoj srpskoj sceni ne pripadamo. Nesvrstani smo. (smeh)

Long Play: Uz to ste žensko-muški bend…

Maja: Nismo ženski bend jer imamo dva muška člana koji su podjednako važni. Imamo žensku notu koju ne možeš svugde da sretneš pošto takvih bendova nema. Ako žena napiše tekst i muziku onda se tu čuje ženska emocija drugačija od muške.

Long Play: Znači u Domu omladine 6. novembra nešto sasvim drugačije?

Maja: Oni koji vole alternativnu muziku i naši fanovi koji nas prate od početka trebaju doći zato što će čuti neke nove pesme koji nisu do sada čuli uživo. Trudićemo se da to bude super. Radimo posebnu scenografiju. Mislim da će biti zaista lepo.