Dvadeset godina Two Dogs Fuckin’
16.01.2009
Riječki alternativci Let 3 ove godine planiraju da dve decenije prvenca „Two Dogs Fuckin'“ (1989) obeleže izdavanjem remastera tog albuma, koji bi trebalo da prati i dodatak u vidu nekih raritetnih snimaka.
„To je odličan album! Super je, zbilja šljaka i dan-danas izvodimo dosta pjesama sa ‘Two Dogs Fuckin’. Volimo mi sve naše pjesme, ali prvi album je prvi album“, kaže za Long Play pevač Zoran Prodanović-Prlja.
Posle pojavljivanja sa dve pesme na čuvenoj kompilaciji riječkih bendova „Rijeka-Paris-Texas“ (1987), Let 3 su se oglasili sa „Two Dogs Fuckin'“ u aprilu 1989. godine preko male slovenačke izdavačke kuće Helidon.
Kultni prvenac, doneo je žestok i mračan zvuk u pesmama „Sam u vodi“, „Ne trebam te“ ili „U rupi od smole“, koje su do danas ostale među koncertnim favoritima Let 3.
Posebno se istakla generacijska himna „Izgubljeni“, uz sjajan gitarski rif najprijemčljivija stvar na albumu, koja je poslala hit u Jugoslaviji te godine. Let 3 su se drznuli da se u televizijskom nastupu za „Izgubljene“ pojave preodeveni u izazovnu žensku odeću.
Prlja kaže da je sa basistom Damir Martinovićem-Mrletom prilikom pripreme kompilacijskog trostrukog CD boks seta „Riječki novi val“ (2008), kopajući po sopstvenim arhivama pronašao dosta neobjavljenih snimaka svog benda.
„Pronašli smo jako puno nekavih naših demo i garažnih snimaka, snimaka iz faze Let 2 i tako dalje. Kopalo se i rovarilo po kućnim arhivama i stvarno smo našli raritetnih snimaka, koji će sigurno biti zanimljivi našim najžešćim fanovima, a možda i ostaloj publici“, očekuje Prlja.
Osam pesama albuma „Two Dogs Fuckin'“ snimljene su od juna do decembra 1988. godine u ljubljanskom studiju Tivoli uz producentsko-snimateljski tim Janeza Križaja, Gorana Lisice i Tonija Jurija. Deveta je minijatura „Ciklama“, zaostavština iz Mrletovog ranijeg kultnog pank benda „Termiti“, koju su Let 3 snimili uživo na koncertu „Novi Rock 88“ u ljubljanskoj dvorani Križanke u septembru 1988. godine.
Na albumu osim Prodanovića i Martinovića svirali su bubnjar Nenad Tubin i gitaristi Igor Perković i Ivica Dražič.
Upečatljiv omot albuma, nasmejano lice debeljka (koje podseća na onda popularnu čokoladu „Braco (i seka)“ ili pak pomalo na frontmena Pixies Black Francisa), uradio je riječki slikar i scenograf Dalibor Laginja.