Divljan za 8. mart u Domu sindikata

21.01.2010

Vlada Divljan

Vlada Divljan i njegov pratеći bend Nevladina organizacija i u novoj deceniji nastavljaju sa održavanjem osmomartovskih koncerata za Beograđanke, ovaj put u većoj i svečanijoj dvorani Doma sindikata.

Divljan i NeVO su održali prošle godine svoj prvi osmomartovski koncert u par dana unapred rasprodanoj velikoj sali Doma omladine Beograda, zarađujući jednoglasne hvalospeve kritike i publike.

Sada se veliki romantik srpske i jugoslovenske pop muzike Divljan vraća posle godinu dana u rodni grad 8. marta za novi susret sa Beograđankama (i njihovim pratiocima) u Dom sindikata, dvoranu poznatu kao hram domaće zabavne muzike i ljubavnih pop pesama.

„Veliko mi je zadovoljstvo što ćemo ponovo svirati Beograđankama. Biće to prilika da se čuje većina ljubavnih pesama koje sam ikada napisao. Obožavanje lepšeg pola bi za nas muškarce trebalo da bude obaveza svaki dan. Međutim, nije loše ni ovako bar za 8. mart pokloniti svu svoju pažnju ženama“, kaže Divljan.

Glavna autorska snaga kultnih Idola, autor ljubavnih klasika „Malena“, „Nebeska tema“, „Ona to zna“, „Ljubavi“, „Dok dobuje kiša“, „Rusija“ ili „Sve laži sveta“, kaže da će njegov drugi po redu koncert za Dan žena biti pre svega prilika za odličnu zabavu i provod publike i benda.

Long Play će uskoro saopštiti pojedinosti o ulaznicama i načinu prodaje.

Glavna autorska snaga, pevač i gitarista Idola Vlada Divljan posle gašenja kultne beogradske novotalasne senzacije, povremeno sa svakim novim projektom nastavio je da pokazuje zašto ga mnogi i danas uvrštavaju među najbolje srpske i jugoslovenske majstore pop pesme.

Već sa prvim, danas raritetnim, singlom Idola „Pomoć, Pomoć/Retko te viđam sa devojkama“ (maj 1980), darovanim samo uz časopis Vidici, Divljan je pokazao talenat da napravi sjajnu pop pesmu, ali i sposobnost da zaintrigira. Naime, „Retko te vidam sa devojkama“ je zapravo prepuna muških gej osećanja.

Ključna ploča beogradskog novog talasa „Paket aranžman“ (1981), podeljena na ravne časti sa sugrađanima Šarlotom akrobatom i Električnim orgazmom, pokazuje raznovrsnost Idola: tu je Divljanova pankoidna pesma o otuđenosti „Plastika“, sa drugom ključnom ličnošću benda Srđanom Šaperom proizvodi brutalno nemačku „Omorinu nad Evropom“ i prvi klasik Idola – udarnički raspoložene „Maljčike“.

Iste 1981. godine, Idoli umesto dugosvirajuće ploče javljaju se sa tada popularnim formatom mini albuma. Bezimena ploča samo sa natpisom VIS Idoli i Modiljanijevom slikom na omotu, među šest pesama donosi još jedan klasik Idola – Divljanovu seksualno eksplicitnu laganicu „Malena“ (a tu je i obrada evergrina „Devojko mala“).

Studije na Rudarsko-geološkom fakultetu pokazale su se korisno nadahnuće za Divljanov sledeći uspešni autorski iskorak – poletni „Kenozoik“ koji uz glas Idola Nebojše Krstića otvara njihov album „Odbrana i poslednji dani“ (1982). Komercijalno ne preterano uspešan, u doba socijalističke Titove Jugoslavije opasno natopljen pravoslavljem, album je tek vremenom deo kritike ustoličio kao najbolje izdanje Divljanovih Idola – i čak uopšte jugoslovenskog rokenrola!

Poigravanje zvukovima i efektima tokom dugotrajnog boravka u studiju, proživelo je raznolike zvučne kolače u „Nebeskoj temi“, „Rusiji“ i „Jedinoj“, dok je samo „Hajde, sanjaj me, sanjaj“ donekle uspela da ostane prepoznatljivo jednostavna stvar Idola.

Poljuljani komercijalni status je brzopotezno vraćen najvećim hitom Idola, ljubavnom poskočicom „Čokolada“ sa istoimenog albuma iz 1983. godine, snimanog u Londonu bez vojno odsutnog stamenog basiste Zdenka Kolara. Loši odnosi na relaciji Divljan-Šaper-Krstić dovode do kraja Idola. Pod tim imenom se pojavljuje još pesma „Bejbi, bejbi“ u Žižanovom klasiku „Davitelj protiv davitelja“ (1984), kao i u suštini Divljanov samostalni album muzike radene za film „Šest dana juna“ (1985) na kome su hitovi „Ona to zna“ i „Ljubavi“.

Na Divljanov prvi samostalni album čekalo se za tadašnje diskografske običaje predugačke tri godine. „Tajni život A.P. Šandorova“ izlazi 1988. godine i kao što mu ime nagoveštava od tada ustoličuje pijanistu Aleksandra Šandorova kao stalnog Divljanovog saradnika. Uz veliki hit „Patuljci“, album donosi raznolik materijal, od džezirane „Neću ništa da znam“, u najboljem duhu Idola izvedene romantične „Više nisam tu“, do šestog rokenrola u „Vreme je“.

Sledeće godine Divljan radi trećinu muzike za kultni omnibus „Kako je propao rokenrol“ (1989), gde za potrebe priče o generacijskom sukobu rokera i narodnjaka meša folk uticaje sa pop muzikom (obrađena je čak ‘Hasanaginica’!).

Sa novotalasnim ispisnikom vođom Elektrilnog orgazma Srđanom Gojkovićem, Divljan polaže dugogodišnju saradnju u kojoj su prvi plodovi pod imenom Vlada i Gile dva sjajna albuma muzike za decu „Rokenrol za decu“ (1989) i „Rokenrol bukvar“ (1990). Za sledeći projekat nazvan Vlada, Gile, Piko i Švaba bivaju pojačani sa zagrebačkim bubnjarem i ključnim producentom Yu novog talasa Ivanom Stančićem-Pikom i Orgazmovim basistom Zoranom Radomirovićem-Švabom.

Album nazvan po obradi francuske šansone „Lutka koja kaže ne“, donosi odličan autorski rad Divljana i Gojkovića poput „Ona je“, „Spavaj anđele moj“ ili „O čemu ona sanja“, ali izlazi u nevreme – 1991. godine na početku ratnih zbivanja i raspada Jugoslavije. U talasu ljudi koji napuštaju zemlju nalazi se i Divljan, koji sledećih godina boravi u Australiji.

Vraća se u zemlju za koncerte koji rezultiraju hvaljenim albumom „Odbrana i zaštita“ (1996) na kom nudi nova izdanja svojih starih pesama. Uz Divljana nastupio je prvi put njegov Old Stars bend u kome su stari znanci Gojković, Kolar, Šandorov, kao i perkusionista Boris Bunjac i bivši bubnjar EKV Marko Milivojević. Ipak na sledeći album sa Old stars bendom i sa novim autorskim pesmama (prvi od „Tajnog života…“) čekalo se na 2000. godinu i na „Sve laži sveta“.

Divljan potom izdaje eksperimentalni album elektronske muzike „Die Tonzentrale“ (2003), a već dosta dugo najavljuje da uz bend preimenovan u Nevladinu organizaciju (svi iz Old starsa manje Gojković) priprema novi album radnog naziva „Esperanto“.