Cvele: Još dosta godina za Instruktore

„Od samog početka sam ušao u bend kad se osnivao, dok sam zapravo radio sa Bajagom i pre toga. Snimili smo prvu verziju pesme ‘Pustite me druže’ za emisiju ‘Rokenroler’.. To je zapravo bilo gradsko zezanje. Skupili se muzičari, Bajaga je imao pesmu i ‘ajde da je snimimo“, priseća se Cvele.

Long Play: Bajaga reče da je čak „Pustite me druže“ bila planirana da se nađe na „Paket aranžmanu“ (1981.

Cvele: „Ja sam u to vreme radio u studiju Enca Lesića, koji je bio prvi privatni studio u Beogradu, gde su muzičari imali lakši pristup nego u neki zvanični. Mislim da smo imali samo par termina i nismo stigli da je napravimo ili je nešto drugo bilo u pitanju…To je bilo spontano druženje i tako je nastala pesma. Ko kod je bio svratio u studio učestvovao je u svirci i stvaranju pesme. Tako je počela moja saradnja sa Bajagom…

Long Play: Malo zatim Bajaga je krenuo da radi svoj prvi album „Pozitivna geografija“ (1984).

Cvele: U to vreme kod muzičara naših godišta u Beogradu bila je vrlo pozitivna atmosfera, pogotovo kad se pojavio novi talas. Ljudi su se mnogo više družili, što privatno po žurkama i kafanama, i vrlo je lako bilo da napraviš saradnju sa bilo kim. Svi su bili drugari. Bajaga je krenuo da radi album sa Batom Kovačem, a ja još uvek o tome nisam znao ništa. Međutim kad je trebalo da se realizuje dalje u studiju zvao je ljude koje je poznavao, i za koje je mislio da mogu da mu pomognu. Na prvom albumu sam samo pevao, nisam ništa svirao. Kad je izašla ‘Pozitivna geografija’ odjek je sve nas iznenadio, naročito Bajagu. Došao je na ideju da skupi bend, da se to svira uživo i prirodno je bilo da skupi ljude koji su mu pomagali oko albuma. Tako je počelo.

Long Play: Prvi koncerti u aprilu 1984. godine bili su u zagrebačkom „Kulušiću“, a potom i Domu sindikata u Beogradu.

Cvele: „Pre svega album je napravio veliko iznenađenje, jer je bio dosta drugačiji od svega što se snimalo u tom trenutku. Malo se ljudi seća ali rokenrol je bio dosta umoran u tom trenutku…Bilo je bendova koji su već počeli da budu dosadni, od Yu grupe i Pop mašine…ne umanjujem njihov značaj, čak sam veliki njihov fan, ali bili su došli u situaciju da nisu znali kuda dalje. Onda se pojavio album koji je bio veseo i optimističan, i to je ljude jako privuklo. Kad smo radili prvi koncert imali smo već spremnu publiku da to čuje uživo.

Long Play: Za drugi album „Sa druge strane jastuka“ (1985) svirali ste stadion Tašmajdan, a za „Jahače magle“ (1986) Sajam. To je nekako baš munjevito raslo…

Cvele: Ima jedan značajan detalj, koji se često previđa: Bajaga nije bio početnik. Izašao je iz velike grupe koja je bila jedna od najpopularnijih. U Ribljoj čorbi je pokupio dosta znanja o poslu. Vrlo je vešto to znanje preusmerio na Instruktore. Izbegli smo neke početničke greške što se tiče organizacije, posebno koncerata, i napravili smo uspešnu karijeru. Prvi album je za nas bio podsticaj i nekako smo uzjahali povoljan vetar, zato je išlo spontano i glatko do četvrtog albuma.

Long Play: Koji vam je omiljeni album Bajage i Instruktora?

Cvele: Lično jako volim ‘Prodavnicu tajni’ (1988). To je naš netipičan album i meni nekako emotivno najbliži. U principu na svakom albumu ima po nekoliko pesama koje su mi jako drage i koje dalje volim da sviram.

Long Play: Posle tog albuma došle su mračne devedesete. Koliko je bend bio blizu da prestane postojati?

Cvele: Jako blizu. U jednom trenutku je bend i prestao da radi! Bilo je jako teško…pogotovo za ljude kao mi koji imaju nešto morala u sebi. Sklop okolnosti je bio takav da je bilo malo nenormalno da ideš i sviraš, kao pokušavaš da zabavljaš ljude, u trenutku kada se dešavaju grozne stvari. Bilo je skoro nemoguće organizovati bilo šta i u jednom trenutku smo stali, i neko vreme sačekali. Bajaga je osetio da je trenutak da krenemo ponovo i to je bilo to! Shvatili smo da je muzika jedino čime želimo da se bavimo.

Long Play: Kako je izgledalo ovih 25 godina Bajage i Instruktora?

Cvele: Jako teško je reći. Meni u principu jedini trenutak koji je važan jeste vreme koje provedem na bini. Hvala Bogu do sada je retko u tih preko 2.000 koncerata da se desilo da stojim na bini a nisam jako zadovoljan. Drugo nije ništa ni bitno. Uostalom, kod nas biti slavan ne znači ništa.

Long Play: Nedavno ste na slavljeničkoj turneji svirali dve večeri u punoj dvorani „Dražen Petrović“ u Zagrebu, gde je bilo jako puno klinaca koji možda nisu ni bili rođeni 1984. godine.

Cvele: To je najlepše od svega, što dolaze klinci koje su roditelji gajili na Bajaginoj muzici. Možeš da gajiš klince koliko hoćeš na nekoj muzici, ali ako se to njima ne sviđa nema šanse! Deca su najstroži kritičari. Ipak u Bajaginoj muzici nešto postoji što se dopada ljudima svih uzrasta i ubeđenja.

Long Play: Da li to znači da je budućnost Bajage i Instruktora svetla?

Cvele: Naša budućnost zavisi samo od pesama. Čuo sam par novih pesama koje je Bajaga napravio i mislim da to za nas znači još dosta godina rada…