Veličanstven povratak Marize u Beograd

Portugalska fado pevačica Mariza u subotu uveče dočekana je i posle dva sata ispraćena ovacijama oduševljene beogradske publike iz krcatog Sava centra. Četvrti susret u samo pet godina Marize i srpske publike u prestižnoj beogradskoj dvorani prošao je u znaku međusobnog poštovanja, ljubavi i obožavanja.

Aristokratski elegantna u dugačkoj crnoj haljini, u njoj svojstvenoj kratkoj plavoj kosi, Mariza se vratila među Beograđane sa „Dobro veče“ i „Hvala“ na simpatičnom srpskom jeziku. U dvorani u kojoj je pevala 2005, 2006. i 2008. godine Mariza se vratila obrativši se na engleskom sa:

„Imam izuzetno zadovoljstvo vratiti se u Beograd. Zapanjujuće je, hvala, hvala, hvala, hvala…“. Svetsku fado divu prekinuli su gromki aplauzi.

„Tako sam srećna, ne možete zamisliti…svaki put kad pričam o Srbiji i o vama, srce mi se ispuni ljubavlju. Nemam reči da to opisem. Želim vam svima ugodno veče“, rekla je Portugalka pre nego što je sa svojim muzičarima ponovo uvela Sava centar u dubine fada, specifične portugalske muzike pune tuge, strasti i ljubomore.

Harizmatičnoj Marizi ni najmanji problem nije bio da privoli publiku da plješće u ritmu ili da uz njenu pomoć uči da složno peva refren „Mariiijaaaaaa“. Portugalka je aplauzom nagradila Sava centar.

Nešto kasnije, kao i prilikom prethodnog gostovanja u Sava centru 2008. godine, učila je publiku da izgovara na portugalskom naziv za gitaru. Dvoranom se iz hiljade grla kotrljalo „gitarrrrada“.

„Ove večeri promovišem svoj poslednji album ‘Terra’ što znači zemlja. Album govori o mojim putovanjima po svetu, gde sam videla različite kulture i muziku. Sledeća pesma je iz Afrike, pola na portugalskom, pola na kreolskom“, rekla je pevačica pre nego što će izvesti „Beijo De Saudade“.

Mariza je otkrila da je pre koncerta pričala sa srpskim novinarima i da je jedno njihovo pitanje bilo šta je to fado?

„Fado je rođen u Lisabonu u 19. stoleću i dolazi od latinske reči fatum što znači sudbina. Naslov sledeće pesme ‘Meu fado’ jednostavno znači moja sudbina“, otkrila je Portugalka.

Posle izvođenja „Meu fado“ dvoranu su ispunile zaglušujuće ovacije i potom jedan glasan uzvik „Mariza volim te!“ (Mariza te amo)

„Stvarno? Da li si mlad? Pokaži se“, izjavila Mariza izmamivši salve smeha u dvorani, a zatim je dodala: „Volim i ja vas, da vas sve ne volim, ne bih vam večeras pevala“.

Pesmu „Primavera“ je opisala kao svoj omiljen fado, bez koje nijedan njen koncert ne može biti potpun. Ponovo ovacije Sava centra, koje su se ponovile i malo kasnije nakon pesme „Rosa Branca“.

Mariza je u jednom trenutku poželela da nauči da na srpskom kaže suknja što se, posle instrukcija publike, pretvorilo u njeno simpatično „zuklja“. Portugalka je potom pozvala iz prvih redova jednu devojčicu da dođe do bine i nauči je kako da to kaže, ali je iznenađena pevačica umesto instrukcije prvo dobila poljubac u obraz! Posle poljupca ipak je usledilo kratko došapavanje Marize i devojčice, da bi potom Portugalka glasno i jasno rekla „Suknja’, zaradivši nove talase aplauza i osmeha u Sava centru.

„Hvala vam svima što ste me primili. Uvek će mi biti zadovoljstvo da s vratim i pevam vam.

Divno je videti način na koji osećate i poštujete moju muziku. Hvala vam na tome! Poslednjih godina sam dosta putovala svetom, pevala u raznim mestima, kojima se ponekad ne sećam imena i moram se napregnuti da ih zapamtim, ali kad god mi pričaju o Beogradu setim se svih vas“, rekla je Mariza.

Kraj koncerta pripao je pesmi „O gente da minha terra“, koju je Mariza izvela sićušavši među prve redove dvorane, gde se rukovala sa nekoliko desetaka Beograđana.

„U toj pesmi pevam o ljudima moje zemlje Portugala. Međutim posle 10 godina turneja shvatila sam da ste ljudi moje zemlje svi vi koji ste pomogli da ispunim svoje snove. Hvala što razumete moju muziku i moju zemlju“, zahvalila se Mariza.

Zaglušujuće ovacije dozvale su Marizu i njen bend na bis, gde je zapevala sa dvojicom gitarista – bez pomoći mikrofona, samo snagom glasa i drvenih instrumenata. U Sava centru 3.672 prisutnih u foteljama i još mnogo njih stojeći sa strane, slušali su u pobožnoj tišini dok je glas Marize ispunjavao dvoranu bez veštačkih pomagala. Od toga je bio jači samo naknadni gromoglasan aplauz.

Za kraj i oproštaj sa beogradskom publikom (naravno do skorog sledećeg viđenja) Mariza je ponudila maestralnu izvedbu „Don’t Cry Me River“ i potom je prisutne pozvala da ustanu i zaplešu sa njom uz još jednu izvedbu pesme „Rosa Branca“.

Prisutni u dvorani ostali su razočarani ipak jednnom činjenicom.

Posle dva sata svetla su se upalila i koncertu je došao kraj.