Pekinška patka spržila Beograd

Legendarna Pekinška patka posle 29 godina u petak uveče održala je povratnički koncert u Beogradu, u punoj bašti Studentskog kulturnog centra, gde je osim starih hitova premijerno izvela dve pesme sa predstojećeg singla!

Koncert zamišljen kao proslava 30 godina kultnog singla „Bila je tako lijepa“, počeo je puštanjem neke stare šansone sa razglasa, posle koje se prolomio „Poderimo rok“ a zatim i „Homburg“!

„Pozdrav Beogradu posle 29 godina. Pozdrav svima koji su nas onda gledali i koji su sad došli prvi put…Pozdrav i svima iz Novog Sada. Došli smo da pržimo! Skačite i pevajte sa nama“, pozdravio je publiku pevač Nebojša Šonkić-Šonta.

Usledili su sa prvenca „Plitka poezija“ (1980) „Ljubav“ i „Never My Love“, a već su vazduhom letele jakne, prvi redovi su se razvaljivali od šutke i polivanja pivom! Članovi Patke nisu morali da pevaju refrene zahvaljujući raspevanim Beograđanima, a bogami i povećem broju onih koji su zapucali iz Novog Sada!

„Dragi sugrađani i Beograđani, vreme je za našu čuvenu kompoziciju koja je predvidela pojavu AIDS i polnih bolesti. Zato kao profesor moram da kažem da koristite kontraceptivna sredstva, a pre svega kondom“, najavio je Šonta „Kontracepciju“.

Patki se za „Gledaj ja sam svoj“ pridružio jedini gost te večeri trubač generacije bez budućnosti Dragaš, a potom je napravljena mala pauza kako bi publika čula govor druga Tita (osobe čija je smrt odložila izlazak prvog albuma Patke 1980.) da „Ne skrećemo s puta u spoljnoj politici koji smo prokrčili, jer imamo sopstveni put“.

„Bela šljiva“ se zakotrljala i zabučala kao na prvoj singlici grupe iz 1979. godine, a publika je sa jednakim entuzijazmom dočekala i „Panker u sakou starom“. Raspoloženju publike jedino su mogli parirati, ozareni lica gitarista Zoran Bulatović-Bale i basista Marinko Vukmanović-Mare.

(bubnjar Laslo Pihler bio je opravdano odsutan sa povratničke svirke u Beogradu zbog bolesti, ali je u njegove cipele uspešno popunio Robert Radić iz Velikog prezira).

„Sad stvar u kojoj sam prethodno napadao šminkere koji su odlazili u disko klub. Vremena se menjaju, nažalost sad klinci slušaju turbo folk. Meni se povraća. Mi smo tu da malo promenimo“, najavio je Šonta pesmu „Stop stop“ koja je ovaj put pored čuvenog stiha „Neću više disko“ imala i novi „Neću više folk!“

Povratnički koncert u Beogradu imao je kako reče Šonta i „svetsku premijeru“ pesama sa novog singla, prvog diskografskog rada grupe još od kultnog albuma „Strah od monotonije“ (1981).

„Singl će izaći u julu, eventualno avgustu“, najavio je frontmen Patke, odeven prepoznatljivo u svetli sako, kravatu, u obaveznim tamnim naočalama, okićen bedževima.

Usledila je iz filma Pedra Almodovara „Visoke potpetice“ pesma „Un ano de amor“ u kojoj je Šonta pokazao svoje veštine u baratanju španskim jezikom. Sa novog singla stigla je i čvrsta i energična na srpskom otpevana „Prava ljubav“.

Potpuno u skladu sa povodom koncert je trebalo da posle 50 minuta bude zaključen legendarnom „Bila je tako lijepa“. Svetla su se popalila i muzika sa razglasa ispunila je baštu SKC-a.

Međutim publika se nije dala. Niko ni da makne iz bašte. Uporna dozivanja vraćaju Patku na binu.

Slede na bis „Bela šljiva“ i „Panker u sakou starom“, a Šonta kaže: „Ovaj bis nismo planirali, ali posle ovog bisa mi odlazimo, ali ne u večnost nego ćemo se vratiti brzo“, a Bale dodatno objašnjava: „Vidimo se u avgustu na Kalemegdanu!“

(Zanimlivo da je oproštajni koncert Patka imala 1981. na Kalemegdanskoj terasi)

Svetla su se opet popalila i muzika je opet sa razglasa ispunila je baštu SKC-a. Međutim publika se opet nije dala pomeriti.

Posle više minuta iz mrak na bini nestaje, pale se reflektori i Pekinška patka zadaje završni furiozni udarac u vidu „Biti ružan pametan i mlad“ i „Bila je tako lijepa“.

Već 22. maja Patka pršti prvi put posle 29 godina u Zagrebu u klubu Boogaloo.

Posao predgrupa odlično su obavili Distorzija motorne testere i Čikine bombone.