Triki u rasprodatom Depou!

27.01.2016

Trip-hop muzičar Triki (Tricky) u utorak uveče održao je koncert pred oko 2.000 posetilaca beogradskog “Depoa”, gde je promovisao ovih dana objavljeni album “Skilled Mechanics”.

Razorni ritam koji je u momentu pomerao sve u stomaku nagovestio je da će se Triki, u prvom delu koncerta, uglavnom baviti promovisanjem pesama sa novog izdanja, pa su se čule „I’m Not Going“, „Well“, „Dive Away“, „Hero“, „Here My Dear“…

Evidentno je bilo da publika još nije, razumljivo, savladala novo gradivo, ali su reakcije posle svake numere jasno pokazivale da je je urađena prava stvar. „Hvala mnogo, hvala što ste došli“ – kratko se, i to u nekoliko navrata, ovakvim rečima Triki obraćao prisutnima.

Tek je „Overcome“ vratila priču u prošlost, i to celih 20 godina unazad, da bi se nastavilo sa mešanjem dobro poznatog i novog – „Parenthesis“, „How’s Your Life“, „Bother“, „My Palestine Girl“… Atmosferu je očekivano pratilo i potpuno prikladno, svedeno osvetljenje, a ženski glasovi, koji su u dobroj meri obojili Trikijevu karijeru, dopirali su sa matrice.

Kako je vreme prolazilo, ovacije posle svake odslušane, a kod mnogih i duboko proživljene pesme, bivale su sve jače. Kulminirale su nakon sat vremena i „Sun Down“, međutim, na opšte iznenađenje, već tad je usledio kraj zvaničnog dela koncerta.

Dobrih sedam, osam minuta trebalo je publici da vrati Trikija na bis, ali se „trud“ isplatio. „Produžetak“ je potrajao skoro pola sata, pa su se čule i „You Don’t Wanna“, „Do You Love Me Now“, aktuelni singl „Boy“…

Slika odlično popunjene hale u Savamali bila je lako predvidiva. Koncert je, podsetimo, prvobitno planiran za salu „Amerikana“ Doma omladine Beograda, ali je, pošto su karte planule, prebačen u „Depo“. Da je to bio pravi potez, potvrdilo je to što su, pred koncert, rasprodate ulaznice i za ovaj, znatno veći prostor.

Sastav publike čekala da se slavni Britanac sa svojom ekipom posle nekoliko godina ponovo pojavi na sceni u Beogradu bio je šarenolik. Nemali broj fanova pratio je Trikija od samih početaka i albuma „Maxinquaye“ (1995), ali nije zanemarljiv ni broj onih koji tada nisu bili ni rođeni.