Divljanova osmomartovska Oda radosti

Vlada Divljan i Nevladina organizacija svoj prvi osmomartovski koncert u nedelju uveče okončali su posle dva bisa trijumfalno pred prepunim Domom omladine Beograda, gde su dva i po sata odjekivali zvuci „Ona to zna“, „Malene“, „Ona radi u rudniku“, „Maljčika“, „Plastike“, „Rusije“…

„Očekuje vas bogat kulturno-umetnički program kao što se i očekuje za 8. mart. Drage Beograđanke ovo je vaše veče“, otpočeo je Divljan koncert uz pesmu „Radostan dan“.

Raspoloženi Divljan i NVO su odmah stvorili opušten i duhovit ugođaj u dvorani, svirajući za Dan žena ljubavne pesme poput „Jedine“, „Dok dobuje kiša“, „Stranac u noći“ ili „Ljubavi“. Ipak, u romantičnoj večeri kao ovoj, bend je pokazao da može da zasvira i „muški“ ponudivši žestoka izdanja bitlsoidne „Znaš da neću da pobegnem“, „Ona radi u rudniku“ ili „Vreme je“.

Divljan nije propustio da se našali na račun osmog marta opisujući ga kao „najveći praznik među praznicima“ i najavljujući da će ga njegova NVO uzeti kao svoju stranačku „slavu svete Klare Cetkin“.

Uz to je našao vremena da obavesti prisutne dame da je jedini neženja u bendu ostao bubnjar Marko Milivojević, dok je basistu i starog saborca iz Idola Zdenka Kolara kritikovao što je previše sitnim slovima štampao set listu, što ga je primoravalo da se stalno saginje pri čitanju.

Za mnoge očekivano izvođenje Divljanovog „gej narodnjaka“ na žalost je ipak izostalo, iako je u jednom trenutku pobudilo nadu zajedničko sviranje klavira pijaniste Aleksandra Sandorova i perkusioniste Borisa Bunjca. „Ipak nećemo svirati ‘Jarana'“, glasila je tužna Divljanova objava. Kao zamena je ipak poslužio prvi singl Idola „Retko te viđam sa devojkama“.

Publika je posebno dobro primila pesme sa albuma „Odbrana i poslednji dani“ (1982), koji među nekim kritičarima slovi kao najznačajniji album jugoslovenskog roka, poput „Nema“, „Rusije“, „Nebeske teme“, „Poslednjih dana“ i „Kenozoika“.

Pošto se našalio pevajući sa basistom Zdenkom Kolarom uz pomoć publike „Tiho noći“, Divljan je izveo još „Ona to zna“ i „Malenu“, koja je za kraj zvaničnog dela koncerta prerasla u Betovenovu „Odu radosti“.

Pripadnicama lepšeg pola na Dan žena, Divljan je osim očekivanih klasika Idola i svoje samostalne karijere neočekivano poklonio i izvedbe „Balade“ sarajevskih Indeksa i „Da li znaš da te volim“ Dade Topića i zagrebačke grupe Tajm.

Dozvan ovacijama prepune dvorane za prvi od dva bisa, Divljan je izveo pesmu Idola „Hajde sanjaj me, sanjaj“ i svoju „Sva čuda sveta“, da bi potom neočekivano otpevao „Baladu“, koju je uz reči „Hvala Bodo, hvala Davorine“ posvetio preminulim članovima Indeksa pevaču Davorinu Popoviću i gitaristi Slobodanu Kovačeviću.

Produženi bis, a time i koncert je trebalo da bude završen uz brze i rokerski praskave „Zašto su danas devojke ljute“, „Plastika“ i „Gde si sad cica maco“, kao i uz šlager „Devojko mala“, ali su se na zahtev publike Divljan i njegova NVO vratili još jednom na pozornicu.

Posle laganog ljubavnog klasika „Da li znaš da te volim“, Divljan je svirku priveo kraju „Maljčikima“, jednom od ključnih pesama Idola.

Na kraju drugog bisa, Beograđankama i njihovim muškim pratiocima željnim nastavka koncerta, Divljan je obećao da će se sa NVO vratiti na novu svirku za godinu dana.