Pogledate kako je E-Play osvajao „Slobodu“

Alternativni bend E-Play sa albuma „Sloboda“, koji je nakon CD-a nedavno zaživeo i na vinilu (Long Play 2020), od ukupno sedam pesama izbacio je čak šest vizuelno upečatljviih spotova, od provokativne „Šamarčine“ do naslovne pesme sa pojavljivanjem glumice Slobode Mićalović.

Govoreći o ambicijama benda prilikom rada na „Slobodi“, pevačica, basistkinja i autorka pesama Maja Cvetković je rekla da je peti album u dvodecenijskoj karijeri E-Play-a „definitivno najozbiljniji poduhvat i to u svakom smislu, od tekstualnog, muzičkog, pa do produkcije“, koju potpisuje Voja Aralica. Tu ozbiljnost E-Play je pokazao i spotovima sa „Slobode“. Pogledajmo ih redom, ali od poslednjeg ka prvom.

Spot „Uzmi mi sve“, autorsko delo E-Play gitariste Nemanje Velimirovića, pratio je u junu objavljivanje „Slobode“ na vinilu, a snimljen je u Beogradu, u bendovskoj „prostoriji za vežbanje tokom pandemije“. Ukratko, Maja, Nemanja i bubnjar Goran Ljuboja Trut u akciji.

„Sloboda“ reditelja Vuka Protića je bila spotovska premijera za Slobodu Mićalović, poznatu po brojnim ulogama u pozorištu kao i u filmovima kao što su „Zona Zamfirova“ i „Na mlečnom putu“, ili seriji „Koreni“. „Prva asocijacija za poziv koji je usledio Slobodi je bilo njeno ime, koje je isto kao i ime naše pesme. Jako je lepo sarađivati sa glumicom koja se i dalje razvija, koja je svakim danom sve bolja i bolja, i koja i dalje iskreno voli umetnost i veoma je za nju požrtvovana“, objašnjava Cvetković.

Za “Pristanište” (ponovo reditelj Vuk Protić) bio je potreban prostor u Beogradu ograđen zgradama, koji bi predstavljao zatvor. Bend se naposletku odlučio za, do sada u javnosti malo viđen, unutrašnji trougao između Kulturnog centra Beograda (KCB), Dvorane KCB-a i palate “Albanija”. Maja kaže:  „Ovaj put je scenario bio vezan za naziv samog albuma. Hteli smo da predstavimo ograničavanje slobode koje na kraju uvek rezultira unutrašnjim nezadovoljstvom“.

U “Šamarčini” Vuka Protića, Maja i tadašnja prateća pevačica Kristina Jovanović pokrivene su fascinantno uverljivim ožiljcima, koje je uradio majstor za specijalne efekte Sendy Kumalakanta. Uloga nasilnog muža/dečka poverena je prijatelju benda, muzičkom menadžeru Draganu Novičiću, kao majke se pojavljuje rok novinarka Branka Glavonjić, dok su nemi posmatrači nasilja Nemanja i Trut. “Konstantno smo bili izloženi vestima o nasilju u porodici. Samim tim, došli smo na ideju da predstavimo jednu klasičnu srpsku priču nasilja u porodici i da damo podršku a i poruku da se može izaći iz ‘začaranog kruga’ u kome se žene nalaze“, ističe Maja.

“Jedan deo spota snimljen je u Beogradu, a drugi deo u carinskoj zoni u Sremskoj Mitrovici i hvala svim zaposlenima u carini koji su bili sa nama tog dana. Kako je snimanje bilo u svitanje, znam da im nije bilo lako da ustanu u 3 ujutru i dođu na radno mesto pre radnog vremena. Na snimanju smo se prilično smrzli, ali smo hteli da dobijemo to prirodno sivilo i plavetnilo koje je zamislio naš snimatelj Luka Trajković”, kaže Maja o „Srešćemo se neki drugi put“.

„Pokušali smo da audio emociju prenesemo na platno i to nam je pošlo za rukom tek kada se ekipi priključio igrač Vladimir Čubrilo koji je svojim posebnim i veoma emotivnim igranjem doprineo pesmi (‘Da budemo samo dobro’). Kostim za ovu priliku osmislila je Biljana Grgur. Trebalo je uklopiti igru, kostim, bend, vodu, pesmu i emociju u jedan isti vizualni sklop na nekoliko stepeni ispod nule. Mislim da se trud i smrzavanje definitivno isplatilo. Video rad potpisuje Milan Radojčić sa kojim već duže vreme savršeno sarađujemo“, kaže Maja.

Bez spota ostao je samo „Japan“.