Odlazak Instruktora pozitivne geografije

Ljubiša Buba Opačić u svom kratkom životu postigao je mnogo. Bio je kompozitor, producent, aranžer, vlasnik muzičkog studija, gitarista i najmlađi član po stažu i godinama Bajage i Instruktora, institucije srpske i jugoslovenske pop i rok muzike.

Nenametljiv, tih, naviknut da radi iz „drugog plana“, Opačić javnosti nikada nije dozvolio da ga bolje upozna – osim preko muzike. Njegove izjave novinarima ili intervjui mogu se nabrojati na prste jedne ruke.

Ipak dela govore više od reči. Već iskusni muzičar, Vranjanac rođen 3. januara 1968. godine, Opačić postao je Instruktor pozitivne geografije 2000. godine, kao treći u nizu solo gitarista benda posle Nenada Stamatovića i potom Vlade Negovanovića.

Njegovim dolaskom u vreme izlaska albuma „Zmaj od Noćaja“ Instruktori su dobili novi zvuk koji im je bio potreban još od odlaska Stamatovića. Ponovo su se čule neobične harmonije i osmišljena sola, bez previše komplikovanja a opet potpuno opčinjavajuće i puno optimizma.

Posle skoro 20 godina rada Bajaga i Instruktori su tada na koncertima ponovo zazvučali kao bend koji radi ovo zato što voli i u skladu sa Bajaginom filozofijom beogradskog organskog optimizma.

„Iako je Bubina muzička priča nepoznata široj javnosti radi se o momku za koga će se sigurno još čuti u danima koji dolaze, i koji je potpuno zasluženo našao svoje mesto među majstorima kao što su Bajaga, Lokner, Cvele i ostali..“, najavljivali su tada iz tabora Bajage i Instruktora.

Simbolično, početak je bio skroman. Priliku da se javno predstavi izvodeći „Lepu Janju“, „Zmaja od Noćaja“ ili „Gospod brine“, Opačić je dobio na neobičnom i skromnom mestu – kamionu. Naime tokom promocije „Zmaja od Noćaja“ Bajaga i Instruktori su svirali pesme sa novog albuma na kamionu koji je vozio beogradskim ulicama.

Odatle je moglo samo na bolje. Prepun stadion Tašmajdan maja 2004. godine. A onda još veće i bolje – Beogradska arena krajem decembra 2006. godine. Kako je Buba svirao stare Bajagine hitove svedoči DVD sa koncerta iz Arene, kao i prethodni živi zapis „Best of Live“ (2002). Između toga bukvalno stotine koncerata Bajage i Instruktora u Srbiji, zemljama bivše Jugoslavije, Evropi, severnoj Americi, Australiji…

Sa Bubom u postavi Bajag i Instruktori su objavili dve nove pesme „Ruža vetrova“ i „Novosti“ 2004. godine za kompilaciju „Ruza vetrova Beograda“, a onda je krajem 2005. godine izašao i novi album „Šou počinje u ponoć“.

Konačno, ove godine svojim sviračkim umećem učestvovao je u stvaranju Bajagine pesme „Bežiš od mene ljubavi“ za seriju „Vratiće se rode“. Poslednji koncert za Bajagom i Instruktorima održao je 27. septembra u Mariboru. Tokom noći umro je tiho u snu 28. septembra u svojoj hotelskoj sobi.

Uz rad sa Bajagom i Instruktorima Opačić je gajio uporednu karijeru kao producent i aranžer. U velikoj BIGZ-ovoj zgradi u Beogradu 2004. godine otvorio je svoj muzički studio, kroz koji su od tada prošli brojni beogradski, srpski i inostrani muzičari. Radio je sa grupom Amaro Del, sa kolegom nstruktorom Sašom Loknerom bio je producent i aranžer albuma Indeksovca Miška Ljubišića „Trube… i druge priče“.

Lokneru je pomogao pri stvaranju njegovog instrumentalnog albuma „Transevropa Ekspress“ (2004). Nalazio je vremena da piše stručne tektove za časopis „Urban bag“. Malo je poznato da je radio muziku za reklamu MTS-a „Imate prijatelja“.

Kao autor, Buba se tek spremao da prikaže svoje najbolje radove. Nekoliko godina pripremao je ambijentalni projekat „Hommo Epilepticus“.

„Vrlo je specifična muzika, nema pevanja, nije ni instrumentalna, nego je stvarno sa puno dobrih ambijenata i utisaka. Koristio sam akustičnu gitaru, balalajke, ima tamburica, dombri iz Kazahstana. Ima svega po malo“, rekao je u jednoj svojoj retkoj izjavi novinarima.

Album je radio u svom studiju koji je opisovao kao „predivni i nadahnjujući atelje u velikoj i slikovitoj, premda bazdećoj, zgradu BIGZ-a“. Nameravao je da „Hommo Epilepticus“ prati i odgovarajući video materijal.

Na svojoj strani www.myspace.com/bubaopacic postavio je za preslušavanje pesme iz ovog projekta „Mafia“, „Diving“, „Dreamonmixer“ i „Surf“.

Sa prijateljem i kolegom gitaristom poznatom po radu sa niškom „Galijom“ Dragutinom Jakovljevićem prošle godine je pokrenuo ambijentalni projekat „Ekustik“. Dok je Guta bio zadužen za gitare, sintisajzer i još ponešto, Buba se bavio ritmičkim delom posla, kompjuterima , softverom, semplerom, digitalnim efektima i što je za njega neobično – davao je glas projektu.

Na strani ovog dua www.myspace.com/ekustik osim nekoliko kompozicija, može se pročitati i par rečenica o Bubi. Retki redovi u kojima je praktično rekao nešto o sebi.

„Reč koja najbolje opisuje Bubu je – kreativno. Da li su to aražmani za pop srednje struje, muzika za televizijsku reklamu, saradnja sa tehno didžejevima ili produciranje romskog etno kvarteta – uvek će imati pozitivnu energiju devetnaestogodišnjaka i uvek će dodati neku posebnu i originalnu ideju koja će čitav projekat pomeriti krupan korak napred“.