Novi istorijski kišni koncert Bajage i instruktora u Beogradu!

Bajaga i instruktori u subotu 22. juna 2013. godine u Beogradu, na prostoru Donjeg grada Kalemegdana pred procenjenih 30.000 posetilaca, održali su najveći (i možda najznačajniji) koncert u svojoj dosadašnjoj karijeri.

Bend Momčila Bajagića na početku karijere imao je na stadionu Tašmajdan 8. juna 1985. godine koncert koji je upamćen po kiši i fenomenalnoj energiji. Donji grad Kalemegdana, 28 godina kasnije – mesec isti, slika slična. Velika količina vode sa neba se sručila, ali sjajnu atmosferu u Donjem gradu, među 30.000 ljudi, nije narušila. Naprotiv!

Pošto su predgrupe (redom) Sharks, Snakes & Planes, Eva Braun i Bombaj štampa nastupile tačno u minut po satnici, ono glavno je započelo u 21.30. Lagana kiša je u tom periodu još uvek delovala osvežavajuće i prijatno, tinjala je nada da se munje sa neba nekim čudom ne moraju tokom koncerta u nevreme pretvoriti. Početak je, posle kratkog uvoda Žike Milenkovića („Najmiliji naši Beograđani, svaki susret sa vama je za nas u nezaboravnoj uspomeni, uživajte uz Bajagu i instruktore“) kao i uvek kad s oni u pitanju već više od deset godina, bio lagan, ali i simboličan – „442“. Koncert se najavljivao kao njihov „najbeogradskiji“ te je takav izbor lepo legao i, ujedno, iznenadio one koji su očekivali start poput nastupa sa početka turneje („Daljina, dim i prašina“) ili nedavno iz Zagreba („Još jednom“).

„Mnogo je lepo svirati kod kuće“, rekao je Bajaga posle uvodne teme i zahvalio se fanovima iz većine zemalja u regionu (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Rumunija…), ali i iz Poljske, koji su došli, da bi usledila i druga sa „Jahača magle“, džezerska „Red i mir“.

Publiku su ubrzo rasplesali uvodni taktovi veselice „Godine prolaze“ sa „Prodavnice tajni“ koju je bend, po ko zna koji put, odsvirao u kompletu, prethodno je prvi jači kišni talas stigao uz „Još te volim“ gde je – kosa mokra od kiše. Žika Milenković je, posle balade „Ako treba da je kraj“ koja je, pre godinu i po dana, predstavljala ubedljiv uvod u novi album, pozvao, kao i obično, pred „Verujem, ne verujem“ da se „dignu ruke i napravi mnogo buke“, niz pesama koje uvek imaju dobru prođu na koncertima nastavile su „Gore dole“ i „Lepa Janja“.

„Suza“ sa aktuelnog albuma, pa „Iza nas“ sa radnjom smeštenom na koncertnoj lokaciji („U Donjem gradu, kod brda za razmišljanje“) i „Grad“ sa novim poklapanjem teksta i vremenskih (ne)prilika („na nebu sevnula je munja“) – beše to nešto duži lagani blok pred segment u kom je glavnu ulogu preuzeo, kako Bajaga voli da ga nazove – „majstor“, Žika Milenković.

Za početak „Ko me ter’o“, veliki hit grupe Babe, ovaj put u izvedbi „Žike i Instruktora“. Potom Žiletu su se na sceni pridružili i imenjaci glumac Srđan Žika Todorović, koji je kao u svojim nekadašnjim bendovima EKV i Disciplina kičme seo za bubnjeve, i basista Žika Jelić (Yu grupa), a u „Žika x 3“ varijantu se uklopila i pesma na Ž – „Život je nekad siv, nekad žut“.

Bajaga i Instruktori su na nju logično nadovezali još jednu temu sa „Prodavnice“ („Vesela pesma“) sa Milenkovićevim vokalom i uobičajeno efektnim instrumentalnim završetkom.

„Muzika na struju“ je, posle duge pauze vraćena u koncertni repertoar, a kad se potom začuo Bajagin „usnjak“ jasno je bilo da sledi „Vreme“ koje se, nakon kratkog predaha, ponovo pogoršalo. Kiša se, doduše, smilovala prema frontmenu Plavog orkestra Saši Lošiću kad se pridružio na sceni za temu iz serije „Vratiće se rode“ – „A ti se nećeš vratiti“, ali je ubrzo, u finišu zvaničnog dela završenog posle sat i 45 minuta uz „Ti se ljubiš“, nagovestila da do kraja sledi – potop.

Kulminacija je, u tom pogledu, posle „Tišine“ i „Tamare“ bila na kraju prvog bisa „Moji drugovi“ – sve se pretvorilo u jednu veliku, mokru žurku u publici, ali i na bini, gde su se bendu pridružili Loša, Đura i Bombaj štampa, Žika i Dragi Jelić…

Usred provale oblaka i munja koje su bukvalno parale nebo nad Kalemegdanom i Beogradom, bilo je za očekivati da će to biti kraj koncerta. Ali… Šta reći za publiku koja svaki gromoglasni udar munje pozdravlja sa navijačkim oduševljenjem, i urla „Hoćemo još, hoćemo još, hoćemo još…“

Iako je vetar dobrano bacao kišu na binu i opremu, koncert je nastavljen – Bajaga i klavijaturista Saša Lokner izveli su dirljivu baladu „Od kad tebe volim“ i potom „Ruski voz“, da bi im se čitav bend – Žika, basista Miroslav Cvetković-Cvele, bubnjar Čeda Macura i gitarista Marko Nježić-Kića – pridružio u razbijačkoj završnici sa „Samo nam je ljubav potrebna“.

Iako je bilo očigledno da se tehički problemi nagomilavaju usled velike količine vode, bend hrabro nastavlja sa „Zažmuri“, uz koju se pale baklje u publici („baklje gore, pesma Cigana), i kada se čini da će žurka uprkos svemu biti nastavljena na sveopšte zadovoljstvo, stiže jedini istinski hladan tuš te veličanstvene večeri – policija zbog navodnog dolaska još većeg nevremena traži da se prekine koncert.

„Mogli bismo da sviramo još tri sata…“, zavapio je Bajaga… i zamolio ljude da krenu polako svojim kućama.

Kao podrška iz publike je stigao možda najbolji dokaz o kakvom se koncertu radilo, u vidu skandiranja: „Bajaga majstore, Bajage majstore…“

Set lista Bajage i instruktora:

1.442

2.Red i mir

3.Još te volim

4.Godine prolaze

5.Ako treba da je kraj

6.Verujem, ne verujem

7.Gore dole

8.Lepa Janja, ribareva kći

9.Suza

10.Iza nas

11.Grad

12.Ko me ter’o (Babe)

13.Život je nekad siv, nekad žut

14.Vesela pesma

15.Muzika na struju

16.Vreme

17.Bademi i so

18.Još jednom

19.A ti se nećeš vratiti

20.220 u voltina

21.Plavi safir

22.Ti se ljubiš (na tako dobar način)

BIS 1:

23.Tišina

24.Tamara

25.Moji drugovi

BIS 2:

26.Otkada tebe volim

27.Ruski voz

28.Samo nam je ljubav potrebna

BIS 3:

29.Zažmuri

Prijatelji

Pre kiše – vrelina. Sparina i sunce koje još prži – u takvim okolnostima nastup prvog benda Sharks,
Snakes & Planes od 18.30 pred malobrojnom publikom očekivana je slika. Beogradski sastav nastao 2010. je kroz sedam pesama, koliko je uspeo da uklopi u pola sata, žestokom svirkom ostavio više nego pozitivan utisak, poentirajući hitom „Crni gnoj“. Ostaje žal što 45-minutni nastup Eve Braun, takođe po dnevnoj svetlosti, nije propratio značajno veći broj ljudi. „Sasvim običan dan“, „Posle tebe“, „Meg Ryan Blues“, „Okreni moj broj“, Cacadou Look obrada „Ne dozvoli“ uz „Dok dobije kiša“ citat na kraju, „Aljaska“, „U izgnanstvu“, „Mala prodavnica užasa“, „Istra“, Zmjevi“ i, na kraju, još jedan poznat kaver „Odvedi me iz ovog grada“ uz sergeja Trifunovića na bini – takav beše izbor Vasketa i ekipe za predstavljanje na Kalemegdanu.

Utisak je kad se podvuče crta, da je najbolje vremenske uslove ove večeri imala „glavna“ predgrupa Bombaj štampa. Sunce zašlo, kiše još nema… Sarajevski bend predvođen Brankom Đurićem Đurom iskoristio je to na pravi način – svirkom koja je potrajala takođe 45 minuta otvorili su vrata ka dugo očekivanom prvom solo koncertu u Beogradu posle 25 godina, koji se planira za jesen. Okosnicu repertoara su, očekivano, činile pesme sa dva stara albuma – treći, povratnički, predstav ljen je kroz šaljive teme „Nedim“ i „Palim se na guranje“, a enigma je zašto je zostao, svojevremeno, najveći hit „Mali motorin“. Ono što je, naravno, bilo nezaobilazno je stara posveta glavnoj zvezdi večeri u hitu „Često poželim da sve zaboravim“ („poveo bih Momčila što peva bam bam bam bam, neću ništa da znam“), kao i „Bolje letim sam“, „Dubrovački trubaduri“, „Mrak i ja“, „Da li da“, „Ludnica“ (kad moji momci sviraju u gradu)… Sve je počelo pesmom koju Đura izvodi sa bendom nazvanim Tragači u kultnom filmu „Kako je propao R’N’R“ – „Trese, lupa, udara“.