Lenjingradski kauboji digli Dom sindikata na noge!

Otkaženi Lenjingradski kauboji (Leningrad Cowboys) potvrdili su svetsku reputaciju provokativnih zabavljača i rokenrol šoumena u subotu uveče na svom prvom koncertu u Srbiji, gde su u beogradskom Domu sindikata bukvalno podigli publiku na noge!

Da Kauboji nimalo nisu impresionirani uglađenom estradnom istorijom Doma sindikata, pokazao je pevač Tipe Johnson već posle prve pesme „Space Tractor“ autoritativno pozvavši publiku da „digne guzice“ iz stolica. Svi su poslušali!

Uz zvuke truba poteklih iz nekog špageti vesterna ili verovatnije meksičke sapunice, na ogromnu binu Doma sindikata se polagano pažljivim hodom, uzrokovanim čuvenim abnormalno dugačkim špicastim cipelama, smestilo deset Lenjingradskih kauboja.

Uz muškarce u čuvenim izduženim rokabili frizurama, šarenim odelima i tamnim naočarima, dolepršale su i dve zgodne plave Lenjingradske kaubojke, kako reče Tipe, jedna „Mis Vladivostok 1935“, a druga „Mis Moskva 1938“.

„Hello Beograd! Mi smo Leningrad Cowboys! Dolazimo iz zemlje u kojoj ljudi stoje na koncertima. Molimo vas podignite svoje guzice“, poručio je odmah Tipe pošto je bend otresao „Space Tractor“.

Dok je čitav Dom sindikata napuštao udobne fotelje da stojeći isprati koncert, Kauboji su već prašili čuveni klasik Bitlsa (Beatles) „Back in the USSR“. Tipe je već tu prokomentarisao majicu jednog posetioca sa natpisom „NO“ – „Sviđa mi se. Pozitivno razmišljaš“.

Usledio je hit „Gimme All Your Lovin'“, i Tipe se spušta prvi put u publiku kako bi pronašao prvog Srbina da sa njim podeli refren (konačna ocena: „Dobro pevaš“).

Korpulentni ritam gitarista preuzima kormilo da bi otpevao u duhu Braće Bluz nostalgičnu „Sweet Home Chicago“, a potom Tipe preuzima vođstvo za „Sweet Home Alabama“, koju peva čitava dvorana, da sve odjekuje.

Ponešto stegnut koncert na relaciji bend-publika, sve više i više, iz minuta u minut, otopljava i poprima neočekivane tokove. Tipe se opet spušta u publiku (male stepenice sa bine do prvog reda u Domu sindikata su baš korisne) da bi tu ostavio gitaru sa telom u obliku traktora. Ubrzo se dečak Sava penje sa gitarom i u uglu bine hrabro drži instrument i oponaša Lenjingradske kauboje! Gitaristi mu čak prilaze da ga pozdrave, ohrabre ga i nakratko mu čak pokušaju napraviti frizuru a la Leningrad Cowboys!

Finci žestoko briju „Whiskey In a Jar“ i „American Women“.

„Ne znam da li vi znate, ali mi znamo da nam je ovo prvi put da smo u Beogradu. Drago nam je što smo tu, a biće i vama, jer ćete jednog dana pričati unucima da ste gledali ‘Lenjingradske kauboje’ kad su prvi put svirali u Srbiji“, poručuje Johnson, burno pozdravljen iz publike. Kaže, pošto Lenjingradski kauboji večeras prvi put sviraju u Srbiji, bend je priredio publici jedno veliko iznenađenje!

„Želeli smo dovesti našeg prijatelja koga sigurno znate. Mislili ste da je mrtav, ali nije, samo čudno miriše“, objašnjava Tipe, dok na binu dolazi korpulentni gitarista, samo sada bez kaubojske uniforme već odeven u beli triko i plašt Elvisa Prislija! Kralj rokenrola konačno u Beogradu, makar u ovakvom izdanju, i to za pesmu ‘Easy Livin'“. Finski Elvis šalje Srbima „pozdrav iz Grejslenda“ i bez po muke uspeva animirati publiku da za njim ponavlja bajalicu „bejbe, bejbe…“.

Tipe poručuje publici da sada može „spustiti guzice“ u fotelje i po ko zna koji put završava u publici, gde pokušava izraziti poštovanje prema ženskom rodu („U Finskoj je sutra Dan majki“) i pozdravlja se sa jednom sedokosom bakom, kojoj želi da svaki dan bude „Perfect Day“. Ako ste se ikada zapitali kako zvuči klasik Lu Reeda u mračnoj hard-rok verziji, možete sebi preseći vene što niste bili u subotu uveče u Domu sindikata.

Dok se Lenjingradske kaubojke prihvataju korisnog ženskog posla i metlama čiste binu (uz graciozne, ali seksi pokrete), bend nakratko podseća na zlatno doba disko zvuka iz osamdesetih sa „You’re My Heart“ nemačkih Modern Talking.

„Sad opet dišite guzice“, poručuje pevač dok Kauboji uleću u rok klasik „Smoke On the Water“.

Long Play je ponudio svim dovoljno ludim ljudima da besplatno uđu na koncert ako budu dovoljno hrabri da se odenu kao dvojnici Lenjingradskih kauboja. Taman kad smo pomislili da je Beograd mesto dosadnih i konvencionalnih ljudi, čast srpske prestonice spašava neimenovani mladić koji se bar potrudio da napravi Leningrad Cowboys frizuru. I to prilično dobru!

Tipe prepoznaje istomišljenike kad ih vidi i mladić dobiva pozivnicu da mu se pridruži na bini. Zajedno plešu i pevaju klasik Deep Purple-a. Kao nagradu dvojnik od pevača za rastanak dobija bocu piva.

Leningrad Cowboys tresu Dom sindikata sa niljangovskom „Keep On Rockin’ In a Free World“. Džonson nudi mikrofon nekolicini Beogračana, koji pokušavaju dokazati njegovo pitanje: „čuli smo divlje glasine da su Beogračani dobri pevači?“

Lenjingradske kaubojke dobijaju svoja tri minuta za „Kids In America“ Kim Wilde, a potom sledi „Pretty Fly For a White Guy“ Offspring-a. U duhu pesme previše oduševljeni obožavalac se penje na stejdž, ali druženje sa bendom elegantno prekida jedna Kaubojka koja ga hvata za ruku i bezbolno vraća gde mu je mesto – u publiku (tip je još dva puta tako izlazio, ali je treći put konačno obezbeđenje izgubilo živce i uputilo ga da se oduševljava u gledalištu).

U završnici zvaničnog dela koncerta bend je izveo poznati šlager Toma Jones-a „Dellilah“ kao i stari ruski klasik prepevan na engleski „Those Were the Days“, da bi se posle kraće pauze uz burne uzvike odobravanja vratili na bis za „Eloise“ i klasik David Bowie-a „Starman“.

Vrhunac večeri bila je stara ruska pesma „Poljuško polje“ od koje se orila dvorana. Fantastična slika: deset Lenjingradskih kauboja, dve Lenjingradske kaubojke, u uglu dečak Sava sa traktor-gitarom, i još dvadesetak ljudi iz publike kako se penju na binu da plešu i grleno pevaju „Poljusko polje“, dok ih na nogama bodri aplauzima ostatak dvorane.

Iako Dom sindikata nije bio ispunjen do poslednjeg mesta, Lenjingradski kauboji su srećnicima koji su došli, ponudili skoro dvočasovnu prvorazrednu rokenrol žurku, na kojoj ste mogli skoro sve: pevati i plesati sa bendom, slikati se sa Lenjingradskim kaubojima ili na kratko postati jedan od njih. Može li bolje od toga?