Joss Stone za Insajder o magiji soula i julskoj premijeri na vrelom beogradskom asfaltu

Britanska soul zvezda Joss Stone ovog jula će prvi put zvanično nastupiti u Beogradu, gotovo deset godina nakon koncerta na Nišvil džez festivalu. U razgovoru za Insajder prisetila se svog prethodnog boravka u Srbiji, priznala da je zaboravila na nastup u Nišu, ali i otkrila da se raduje novom susretu sa domaćom publikom, upoznavanju lokalne kulture i putovanju na koje ovoga puta vodi i svoje dve ćerke.

Većina nas se seća tvog neverovatnog i naširoko hvaljenog nastupa na Nišvil džez festivalu 2016. godine, ali ovog jula nastup u Luci Beograd biće tvoj zvanični debi u Beogradu. Vraćaš se u Srbiju posle skoro cele decenije – zbog čega je baš ovo bio pravi trenutak za povratak? Šta ti je najviše nedostajalo: energija, balkanski vajb ili ljudi?

O, moj Bože. Je l’ to tačno? Prošlo je mnogo vremena od tada. O, moj Bože. Mislim da sam pobrkala stvari. Znaš šta je smešno? Malopre sam se sećala neke druge stvari, jer sam radila i jednu saradnju u Srbiji. I toga sam se sećala, ali sam zaboravila na taj festival. Nišvil. Znam da zvuči ludo, ali to je sitnica. Tamo sam provela baš malo vremena. Sećam se te saradnje. Taj lik mi je dao neko vino, a ja inače ne pijem. Nikada ne pijem kada sam na turneji. Ali on je bio u fazonu: „Moraš da probaš. To je veoma važno jer je odavde“, i ne znam kako se zove, ali bilo je u nekoj vrsti glinene flaše. Da li ti to zvuči poznato? Glinena flaša iz Niša. Ne znam da li je bila iz Niša. Ne znam odakle je, ali iz nekog razloga, taj čovek je baš želeo da to probam i rekao mi je da je to super, super srpski. I ja sam bila u fazonu: „Kul“.

Kada dolaziš u mesto kao što je Srbija, da li se nadaš da ćeš tokom boravka upiti I deo lokalne muzike i kulture?

O, znaš, ja nikada nemam nikakva očekivanja. Samo se nadam najboljem. Ne znam. Uvek mi se čini da kada odeš u različite zemlje ili različite kulture, to može biti kao mačka u džaku. Ne znaš šta ćeš dobiti. Da. Ne mogu baš tačno da se setim kako je bilo prošli put. A sada, znaš, rekla si da sam nastupala na tom festivalu. Sad se, kao, sećam toga. Moram da potražim slike sa tog nastupa i to će mi osvežiti pamćenje. Ali, kakva je publika? Da li su veoma komunikativni ili su prilično tihi?

Komunikativni su, veoma.

Aleluja. To je dobro. To mi mnogo pomaže. Da, da, znam. Ludo mesto. Nemam često priliku da se vraćam na ova mesta. Obično dođem. Vidim. Otpevam. Odem. Napustim mesto. I to je takva šteta. Tako da sam stvarno srećna što vidim da imam ovaj koncert u Srbiji. Moj buking agent je bio u fazonu: „Okej, da li želiš da sviraš ovde?“, znaš, on mi da listu sa gomilom nastupa i ja sam bila u fazonu: „O moj Bože, vraćamo se u Srbiju? Stvarno?“. Misila sam da je to situacija koja se dešava jednom u životu. Tako da moram da se pobrinem da ovog puta izvučem maksimum iz toga. Želim da vidim, želim da vidim nešto pre nego što odem. Ponekad samo odsviram svoj nastup i odem, ali sada ću sa sobom imati svoje dve bebe sa sobom. Tako da želim da napravim neke fotke sa njima tamo ili da probam neku drugačiju hranu. Znaš, mislim da je to važno.

Više pročitajte OVDE.