Između tišine i muzike: Hugh Cornwell za NIN, pred povratak u Beograd
23.04.2026
Kao frontmen i ključni tekstopisac legendarnog britanskog benda „Strenglers“, ostavio je neizbrisiv trag u istoriji panka, novog talasa i roka, potpisujući neke od najprepoznatljivijih pesama svoje generacije. Od eksplozivnog debitantskog albuma „Rattus Norvegicus“ iz 1977. godine, preko kultnih izdanja poput „No More Heroes“, „Black and White“, „The Raven“, „The Gospel According to the Meninblack“…, izgradio je reputaciju autora čiji tekstovi i danas intrigiraju, provociraju i nadahnjuju.
View this post on Instagram
Stihovi za pesmu „Golden Brown“, objavljenu 1981. godine na albumu „La Folie“, ističu se slojevitošću i otvorenošću za različita tumačenja, zbog čega se često smatraju jednim od vrhunaca njegovog autorskog izraza. Ova pesma, poznata po neobičnom ritmu i baroknom, melodičnom zvuku klavijatura, ostvarila je i ogroman komercijalni uspeh, popevši se na drugo mesto britanske top-liste singlova. Iako je bend napustio još 1990. godine, njegova kreativna energija nije jenjavala. Naprotiv, kroz bogatu solo karijeru, tokom koje je objavio deset albuma, nastavio je da pomera sopstvene granice. Za sada poslednji album, objavljen 2022. godine, „Moments of Madness“, donosi britke, duhovite i precizne društvene opservacije i predstavlja njegov najuspešniji solo projekat.
Rođen u Londonu 1949. godine, i danas, nadomak osme decenije života, ostaje neumoran; i dalje aktivno nastupa, piše i komponuje, potvrđujući svoju nepresušnu stvaralačku energiju. Posle 13 godina pauze, ponovo dolazi u Beograd, gde će 26. aprila, u kultnoj Zappa bazi, održati koncert na kojem će publika moći da uživa u preseku njegove bogate karijere – od bezvremenskih klasika iz vremena „Strenglersa“ do odabranih pesama iz solo faze.
Tim povodom, putem elektronske pošte, u ekskluzivnom intervjuu za NIN razgovarali smo sa ovim vanserijskim muzičarem, čije su rečenice izuzetno škrte, gotovo ogoljene. Kao da su svedene na minimum iza kojeg se tek naslućuju neki širi značenjski nivoi i konteksti. U tom smislu, ostao je dosledan onome po čemu ga publika već dugo prepoznaje – kratkim, gotovo asketskim odgovorima koji više nagoveštavaju nego što objašnjavaju. Bez previše osvrtanja na prošlost, pa čak i bez sećanja na sopstvene nastupe u ovom gradu, odgovara sa dozom distance, kao da svaku temu namerno ostavlja nedorečenom. Nije bio rečitiji ni kada je reč o savremenim političkim i društvenim potresima, pa ni o današnjem svetu koji se menja munjevitom brzinom, o čemu govori sa dozom rezignirane lucidnosti. „Ništa me više ne može iznenaditi“, kaže u jednom trenutku.
Uz napomenu da će o tome, možda, biti više reči na novom albumu koji sprema, jasno stavlja do znanja da mu je muzika i dalje jedini pravi prostor za artikulaciju stavova. Upravo iz te suzdržanosti, iz tih kratkih i pomalo zagonetnih rečenica, nazire se kontinuitet umetničke poetike koja je obeležila njegov rad još od dana provedenih u „Strenglersima“. Bilo da govori o nastanku pesme „Golden Brown“, procesu stvaranja tokom izolacije ili odnosu prema publici, on ostaje veran ideji da se suština ne izgovara direktno, već se skriva između redova.
Umetnik koji je nekada definisao zvuk jedne epohe sada bira da govori malo, prepuštajući čitaocu da sam zaključi šta je ostalo neizrečeno. Na početku razgovora, uz opasku da se gotovo uopšte ne seća svoja dva koncerta u Beogradu – sa „Strenglersima“ 1990. i solo 2013, veli da ga raduje činjenica što će nastupiti u prostoru nazvanom po slavnom američkom kompozitoru, gitaristi, tekstopiscu i satiričaru.
„Frenk Zapa je bio genije. Vrlo sam upoznat sa onim što je radio. Nažalost, nisam imao priliku da ga upoznam. Stvorio je mnogo izvanrednih albuma i bio je veoma uticajna ličnost u rok muzici“, kaže Kornvel i otkriva da će na koncertu u Beogradu imati unapred pripremljenu set-listu.
Više možete pročitati OVDE.
