Drugo veče Arsenala: Bajaga, Brejkers, Ritam nereda, KBO!…

Drugo veče Arsenal Festa u Kragujevcu pred oko 8.000 posetilaca obiležile su svirke Bajage i Instruktora i Partibrejkersa na Main Stage-u, odnosno Ritma nereda i Pero Defformera na Garden Stage-u.

Za razliku od uvodne kada je sve bilo podređeno velikom koncertu Smaka na domaćem terenu, tokom druge večeri na prostoru Kneževog arsenala snage su bile ravnomernije raspoređene. Fokus je, ovoga puta, bio na tandemu beogradskih hedlajnera – Partibrejkers i Bajaga i instruktori, u isto vreme bilo je vrlo žestoko na Garden Stage-u.

Bajaga je debitovao na Arsenalu prošle godine, ali kao književnik, predstavljajući zbirku pesama Vodič kroz snove uz novi album Daljina, dim i prašina, a sada je i zasvirao sa svojim Instruktorima. Bio je to njihov prvi nastup posle velikog, još jednog kišnog beogradskog koncerta 22. juna u Donjem gradu Kalemegdana. Vremenske prilike su im, ovoga puta, išle na ruku, a bend je, za tradicionalni laganić za početak, odabrao Ako treba da je kraj.

– Veliko je zadovoljstvo svirati na Arsenal Festu. Ovo je treća godina, biće još 300 – poželeo je sa bine Bajaga. Uvodna tema je na aktuelnoj turneji podložna promenama, ali ne i dvojka, to je redovno zemunska džezerica Red i mir. Godine koje prolaze su, kao i obično, poslužile odlično za dizanje atmosfere, a onda – pesma kakvu samo Bajaga može da napravi (kako je rekao Žika Milenković) – Još te volim. Usledio je klasičan koncertni triling za dobro raspoloženje – Gore dole, Verujem ne verujem, Lepa Janja, ribareva kći.

Posle laganog bloka (Suza, Iza nas) u prvi plan je, očekivano, iskočio Žika Milenković koji se pošteno raspevao na lokalnom nivou (Šumadijo, Šumadijo…) pred Veselu pesmu. Bend ni na festivalskom nastupu nije izostavio Još jednom, završnu temu sa aktuelnog albuma koja je, bez ikakve reklame ili spota došla do mnogih srca, a za završnicu su, ipak, najbolje poslužili klasici iz osamdesetih: 220 u voltima, Tišina, Kad hodaš i, na bis, Samo nam je ljubav potrebna.

– Volimo vas, Kragujevac, najrokerskiji grade u Srbiji – pozdravio je Bajaga publiku na kraju.

Nastupivši, pre Bajage i Instruktora, Partibrejkers su isporučili, u poslednje vreme, uobičajenu set listu kada su festivali u pitanju, i to bez mnogo Canetovih karakterističnih koncertnih doskočica. Čula se tek poneka, poput: Kako je? Raspust… Život, više beda nego sjaj, al’ dobro, jedan jedini“ ili Šumadinci, jesmo se uspavali?

Žurkolomci su počeli očekivano (Ako si, Noć), uz zakuvavanje iz pesme u pesmu – Lobotomija, Ćutanje, Žurim, u niz se uklopila i jedna nova koja će se naći na albumu Sirotinjsko carstvo – Šta radiš. U finišu – očekivana esencija: Hiljadu godina, Ono što pokušavam, Rođen loš, Hipnotisana gomila, Kreni prema meni, Hoću da znam, za sam kraj, pored Lepenice je prošetao Ulični hodač.

Program na Main Stageu je, pre udarnog tandema, započeo kultni domaći pank bend KBO! Vuja i ekipa su prašili standardno – Za jedan korak, Zgubidan, za kraj su sačuvali Alphaville obradu Forever Punk. Glavnu scenu su, kad je u pitanju drugo veče, zatvorili Kanda, Kodža i Nebojša, bend kome nije strano da na festivalima svira kao poslednji, u sitne sate. Štastopojo, Šafl, Divni dani u kafani, odjekivalo je i sa druge strane reke.

Zanimljiv i bogat program ponudio je druge večeri i Garden Stage. Za početak – Ućuti pas!, bend koji se za mesto na Arsenalu izborio na Belgrade Demo Fest Live festivalu. E-play – energični, žestoki kao i uvek, sa Majom Cvetković i Trutom koji je komotno mogao da zanoći za bubnjevima, s obzirom da je prethodne večeri na istom mestu davao ritam Babama.

Pero Defformero ne promašuje nikad, otkačena kombinacija tvrde svirke i Bišketovog folk kolorita bila je i ovoga puta pun pogodak. Ferari, Silvana i onda – uključenje na Ušće uz smehotresnu kombinaciju 39/2 i Child In Time melodije. Uprkos tome što je imao peh da se, uglavnom, podudara sa Partibrejkersima, bend je sjajnu atmosferu održao do kraja. Alternativni Grate je, takođe, opravdao poverenje publike. Čvrsta svirka sa izraženim plesnim elementima i pamtljivim refrenima – oni koji su, dok su Brejkersi i Bajaga bili na glavnoj bini, i na njih obratili pažnju, nisu se pokajali. Ritam nereda – posebna priča. Vojska fanova koji funkcionišu kao jedan prati ih svuda, tako je bilo i u Kragujevcu. Finiš Puta beznađa – posebno upečatljiv, u trenutku se slio deo publike sa Main Stage-a posle Bajagine svirke i podržao Novosađane u svima znanoj pesmi. Veče na Gardenu su okončali ex-Revolveri, bend koji se nedavno vratio na scenu.

Predigra druge večeri Arsenal Festa bila je u bašti Doma omladine – promocija knjiga tematski vezanih za muziku iz edicije Klepsidra, beogradske izdavačke kuće Clio. Dejan Cukić je, dolazeći u Kragujevac da bi govorio o Bitlsima i odsvirao nekoliko njihovih pesama, učinio poseban napor s obzirom da je u utorak imao hitnu operaciju levog oka zbog pucanja mrežnjače.