Čorba, Psihomodo i ostali oduševili na petom Ex Yu Rock Festu

Peti Ex Yu Rock Fest u Starčevu okupio je na opštinskom stadionu oko 4.000 meštana i posetilaca iz Pančeva, Beograda kao i naselja u okolini. Posle uvodne svirke bendova Simple Men i Kreativni nered, u glavnom delu programa nastupili su Valentino, Psihomodo Pop, Bjesovi, kao i Riblja čorba koja je pobudila najveće interesovanje.

Pošto je konferansije programa Vlada Janković Džet po ko zna koji put u karijeri najavio legendarni bend, Bora, Miša, Vicko, Džindžer i Nikola su izašli na scenu oko 22 h i počeli, baš kao i uvek na aktuelnoj turneji kojom promovišu album „Uzbuna“ i obeležavaju 35 godina rada, nastup koji je potrajao nešto više od 100 minuta setom udaračkih pesama – „Ja ću da pevam“, „Ja ratujem sam“, „Radiću šta god hoću“, „Uzbuna“, izostavivši, u odnosu na „celovečernji program“, „Tu nema Boga, nema pravde“. Tek posle tog bloka Bora je poželeo dobro veče Starčevu. „Baš je lepa ova Ex Yu Rock manifestacija, da vidimo stare prijatelje. Još je lepše što nema kiše i što se sve odvija NAPOLJU“, napravio je zgodan šlagvort za najavu pesme koju je čorba nedavno, posle dugog niza godina, vratila u repertoar.

Reakcija publike u Starčevu potvrdila je da se „Užasno mi nedostaje“ definitivno pozicionirala među klasike, uz bok starim stvarima, lagan blok su nastavile „Jedino moje“ i „Poslednja pesma o tebi“, da bi se stadion Borca pretvorio u veliko skakalište uz „Rokenrol za kućni savet“. Pomenuo je Bora, nakon stare zezalice „Nemoj da ideš mojom ulicom“, da među posetiocima ima i „onih iz Evrope“, odnosno iz Zagreba i Temišvara, uz osvrt na evropske integracije sa homoseksualnom tematikom, na šta se logički nadovezala „Volim, volim, volim žene“. „Vetar duva, duva, duva“ imala je, kao i obično, „edukativnu“  završnicu („Trava može biti štetna ako nije kvalitetna“) a „Dva dinara, druže“ sjajan džeziran uvod. Posle „Lelek Serba“ u završnici su se nanizale brže-bolje vraćene u repertoar „Avionu, slomiću ti krila“ i „Amsterdam“, zatim „Ostaću slobodan“, „Gde si u ovom glupom hotelu“, „Kada padne noć“ i, naravno, „Pogledaj dom svoj anđele“. Bend je Džetovo pitanje publici „Hoćete još jednu?“ pretvorio u predvidiv bis od tri stvari – „Kad sam bio mlad“, Ostani đubre do kraja“ i „Lutka sa naslovne strane“ koju poslednjih godina, tradicionalno, samo publika iznese.

Bosansku školu je, ovoga puta, predstavljala grupa Valentino koja se, za početak glavnog programa, tradicionalno oslonila na hitove iz zlatne faze benda osamdesetih – „Zima ’90.“, „Ne mogu, ne mogu“, „Bez tebe“, „Potonule lađe“, „Samo sklopi okice“, „Nema je, nema“, „Idu ptice selice“, a dva najveća, „Oka tvoja dva“ i „Volim te još“, odsvirana su u produženim verzijama, sa laganim početkom. Publika se u tom periodu još okupljala  a posle Čorbe dobar deo je ostao da isprati još jedan legendarni rokenrol bend, Psihomodo pop. Gobac i ekipa počeli su nastup u ponoć obradom „Telegram Sam“ i nastavili uz „Volim crtane filmove“, pa je vremeplov dobacio i do ’83. („Nema nje“). Brzo pošto nas je Bora podsetio da je sa 16 prvi put ponavljao, i Gobac se izjasnio na temu „Kad sam imao 16“ uz karakteristično bacanje po bini i ostale njemu svojstvene scenske pokrete. „Frida“ je podsetio je, svojevremeno lansirala grupu u orbitu a „pesma o velikanu, humanisti i filozofu“ je, razumljivo, „Ja volim samo sebe“. „Totalno sam lud“, „Boing 747“ sa stihom koji uvek nasmeje „Neko pošteno radi, a neko teško krade“, „Osjećam se haj“, „Pinokio“, „Natrag u garažu“, „Nebo“, „Ramona“, „Sexy magazin“ – isporučio je Psihomodo esenciju karijere koja traje već više od tri decenije.

Oni koji su najviše željni provoda i rokenrola sačekali su i gornjomilanovačke Bjesove oslonjene, pre svega, na materijal koji ih je afirmisao devedesetih – „Vreme je“, „Ime“, „Vreme je“…

Ex Yu Rock Fest broj pet počeo je nastupom mladog beogradskog benda Simple Men koji se repertoarski „suprotstavio“ imenu manifestacije prezentujući strane klasike poput „Proud Mary“, „Stand By Me“… Lokalni Kreativni nered predstavio se interesantnim odabirom domaćih obrada („Jugosloveni“, „Svečane bele košulje“) ali i pesmom o svom Starčevu.