Beograd pozdravio Azru!

Prvi od dva koncerta „Pozdrav Azri“ bubnjar Boris Lajner, basista Mišo Hrnjak i drugovi okončali su u četvrtak uveče nakon dva časa furiozne svirke pred krcatom velikom salom Doma omladine Beograda! Jedini bis doneo je „Užas je moja furka“ i himnu „Balkan“, koje je ispratila euforija na bini i u publici, što je bila odlična najava šta Beogračani mogu očekivati večeras na drugom koncertu „Pozdrav Azri“ na istom mestu (21:00).

Da „Pozdrav Azri“ neće biti samo još jedan koncert kakvih ima more u Beogradu, naslutio je već početak, kada je publika muzičare na binu dozvala glasnim pevanjem refrena Azrinog klasika „Užas je moja furka“.

Sledeća upečatljiva stvar bilo je gromoglasno skandiranje „Mišo, Mišo, Mišo“, upućeno Hrnjaku, baš kao i na početku Azrinog sjajnog živog albuma „Ravno do dna“ (1982).

Sjajan početak koncerta, na kome je ritam sekcija originalne postave kultne Azre obeležavala 30 godina od izlaska prvog singla grupe frontmena Branimira Đonija Štulića „A šta da radim/Balkan“, jednog od najvažnijih izdanja u istoriji jugoslovenskog rokenrola.

„Dobro veče. Večeras će vas zabavljati vokalno-instrumentalni sastav Pozdrav Azri, a biće još gostiju…“, pozdravio je oduševljenu publiku Lajner, na što je neko iz dvorane viknuo „Đoni!!!“

„Možda se i on materijalizira, nikad se ne zna“, odvratio je raspoloženi Lajner na pomen godinama iz muzike odsutnog Štulića, izazivajući smeh u Domu omladine.

Lajner i Hrnjak su ubrzo uz pomoć iskusnih zagrebačkih muzičara, gitarista Žana Jakopača i Miljana Bakića, poletno krenuli sa „Nemirom i strasti“, a zatim su poručili „Provedimo vikend zajedno“. Na trenutke je bilo nemoguće čuti kako Lajner i Jakopač pevaju jer ih je u skoro svakom trenutku Azrinih klasika „Fa fa fa“, „Lijepe žene prolaze kroz grad“ i „Tople usne žene“ nadjačavala publika.

Prvi gost večeri bio je zagrebački muzičar Domagoj Vorberger (Lajner ga je najavio kao još jednog člana kluba neizlečivih Azroholičara), uz koga je Dom omladine pevao „Pit i to je Amerika“, „Usne vrele višnje“, „Ne mogu pomoći nikome od nas“ i „Plavog goluba“.

Čak je i Bakić otpevao nadahnuto „Vrijeme odluke“ (Lajner: „Rodio se kad je Azra imala prvu jugoslovensku turneju 1980. godine!“).

Drugi gost bio je Novosađanin Branimir Rosić, pevač mladog benda Branimir i neprijatelji koji je na trenutke dosegao Štulićevske glasovne visine i jačine zapitavši se „A šta da radim?“

Posvetu Štuliću nije propustio da učini Lajner u „Pametnim i knjižkim ljudima“ zapevavši „…kao što i Đoni reče…“ Beogradska publika ponovo pozdravlja netaknuto umeće basiste Hrnjaka, koji je poslednji put svirao u Azri još davne 1982. godine, a gitare se ponovo prihvatio tek pre godinu dana! Dvoranu ispunjava nova runda skandiranja „Mišo, Mišo, Mišo…“

Basista sada duge prosede kose šalje poljupce Beograđanima i priseća se: „Osamdeset prve smo svirali ovdje Boris, ja i On…“

„Đoni!“, dovikne neko.

„Da, Đoni…lijepo se vratiti ovdje. Krasno. Prekrasno!“, priznaje Hrnjak.

Bend žestoko i nemilosrdno brije dok publika izvikuje „Ravno do dna“.

„Htio bih samo pozdraviti sve svoje prijatelje sa fejsbuka“, veselo će Lajner, što izaziva salve smeha u Domu omladine.

„Pod stare dane sam počeo i to malo“, brani se bubnjar. Zatim ispituje publiku ko je od njih na fejsbuku, da bi zatim razočarano konstatovao: „Mladjarija!“

Lajner peva „Ne prodajem nasmiješenog psa“, Bakić i Jakopač žestoko pređe gitare u skoro metal verziji „Klinček stoji pod oblokom“.

Treći gost večeri je bivši pevač Prljavog kazališta Davorin Bogović koji u svom razbarušenom i nezgrapnom stilu izvodi „Jablana“, „Krvavu Meri“ i „Đoni budi dobar“. „Hvala dragi Beograde“, otpozdravlja Bogović.

Pozdrav Azri je trebalo da se završi uz povratak svih gostiju na binu za zajednički „Odlazak u noć“. Ipak…

„Užas je moja furka“ se opet ori kroz Dom omladine iako bend više nije na pozornici. Beogračani opet uzvikuju „Mišo, Mišo, Mišo…“

Pozdrav Azri se nastavlja na bis, samo ovaj put izvesni „kamarad Antonio“ uskače za bubnjeve dok Lajner preuzima ulogu frontmena i peva praćem svim učesnicima koncerta „Užas je moja furka“, a zatim besmrtni „Balkan“.

Bend se vraća na binu još jednom, ali ovaj put da se pokloni Beograđanima, dok sa razglasa ide „Grad se beli“.

Kada posle dvočasovne bespoštedne svirke počinju da se pale svetla, dvoranom se razležu uzvici razočaranja. Ipak, to nije kraj. „Pozdrav Azri“ čeka vas i večeras!