Neozbiljni pesimisti izveli „Sve pred lice pravde“

Antiglobal etno pankeri Neozbiljni pesimisti objavili su mini album „Sve pred lice pravde“, audio i video zapis njihovog specijalnog nastupa uživo u studiju, gde su odsvirali dve nove pesme, uz tri stare koje su obeležile dosadašnji njihov rad.

„Ideja je bila da se snimi novi, atraktivan materijal uživo, što bliži našim koncertnim nastupima, i da taj snimak dođe do starih fanova i nekih novih, koji još nisu čuli za nas. Akcenat je bio na tome da se odabere nekoliko pesama koje najbolje ilustruju naš muzički pravac, a opet da su na neki način obeležile našu karijeru“, kaže frontmen Igor Olujić.

Težak zadatak za Neozbiljne pesimiste koji već imaju tri albuma: „Nek bude što biti ne može“ (2010), „Omladinci, kud’ ste pošli“ (2012) i „Pametovanje iz provincije“ (2019 Long Play). Izbor je pao na stare pesme: „Sve na silu“, sada malo izmenjenog, osveženog  aranžmana, tu je „Sudbina ( Tri tajkuna Srbija)“ favorit članova benda sa „Pametovanja“, kao i „Hepa hej“, omiljena koncertna pesma Pesimista, koju obavezno sviraju sa dosta improvizacija.

Među pesmama koje su Neozbiljni pesimisti odsvirali uživo pred kamerama u somborskom studiju „Fabrika“ našle su se i dve nove – „Psiho folk“ i „Sve pred lice pravde“, koje se sticajem okolnosti nisu našle na „Pametovanju iz provincije“. Prva je nastala pošto je album već bio snimljen, dok je druga, priznaje Olujić, „verovali ili ne slučajno zaboravljena“. Nastup su zabeležili kamerman i montažer Boris Ćelić i asistent kamere Aron Čuvardić.

O poruci naziva mini albuma „Sve pred lice pravde“, Olujić kaže: „Kratko i jasno: u svom ovom haosu koji nam se dešava  jednostavno nema nevinih!  Neki su aktivni učesnici, neki nemi svedoci“.

Igor Olujić o pesmama na mini albumu „Sve pred lice pravde“: „Psiho folk“ je klasična folk pesma na naš način u kojoj se oseti jak uticaj naše narodne muzike. Ali sa onom kafanskom crtom. I prost tekst je parodija, jer nas mnogi kritikuju zbog previše teksta u pesmama, pa eto nešto drugačije u svakom smislu.

„Sve na silu“ je naša stara pesma sa drugog albuma koja je doživela ogroman uspeh kod publike i obavezno je sviramo na koncertima. Naše viđenje ove „sve na silu države“. Sve je ili na silu ili nekako usiljeno, bez obzira o kojoj oblasti života se radi.

„Sve pred lice pravde“ je nastala pre trećeg albuma. Sasvim slučajno nakon snimanja albuma na jednoj probi bubnjar Davor Demonja je u jednoj pauzi između dve pesme iz čista mira zapitao: „Ljudi, a što mi nismo  snimili onaj Bokijev (Boris Mišić) rege?“ I tad smo se setili te pesme u čudu. Skroz smo zaboravili na nju. I nije se našla  na albumu. Ubrzo je ponovo iskopana, uvežbana i želeli smo da je nekako snimimo, zato se snašla na ovom snimku uživo. Pesma koja govori o tome kako smo svi deo ovog haosa, svi smo krivci i sve nas treba izvesti pred lice pravde. Nema nevinih, dobrim delom smo mi  stvaraoci autocenzure po medijima u nekom ili sopstvenom strahu ili u želji da se dodvorimo čak i tamo gde vlast nema pojma šta se desava, niti će ikad imati.

„Sudbina“ je pesma sa tekstom koji je dosta mračan, jer odslikava našu sadašnjost i prošlost, ali nadamo se ne i budućnost. Jednostavno rečeno, to je pesma o nepostojanju institucija i o tome kako o našim životima odlučuje par ljudi.

„Hepa hej“ je pesma sa prvog  albuma, vesela, razdragana uprkos teškom tekstu. Našla se ovde prvenstveno zbog svoje atmosfere i zato što je obavezno  sviramo uživo i nekako je deo naših živih nastupa. Prosto nije moglo bez nje.