Ženska strana Bajaginog jastuka oduševila Zvezdara teatar!

Koncertom „Sa ženske strane jastuka“, na kome su u ponedeljak uveče izuzetne dame poput Amire Medunjanin, Bilje Krstić, Ane Sofrenović i drugih na blistav i nadasve originalan način, uz pratnju fantastičnih muzičara, izvođenjem svojih verzija pokazale neprolaznost pesama Momčila Bajagića Bajage, završen je treći BUNT festival.

Jedinstven muzički događaj održan u danima unapred rasprodatom Zvezdara teatru u Beogradu imao je humanitarni karakter. Sva sredstva od prodatih karata biće iskorišćena za kupovinu pijanina studentu Beogradske akademije Ivanu Bašiću, dobitniku nekoliko međunarodnih nagrada koji nema svoj insrtument za vežbanje.

Posetiocima koji bi, s obzirom na ogromno interesovanje, ispunili i mnogo veće dvorane od Zvezdara teatra, za početak se obratio, u ime organizatora festivala Ljubiša Jovanović posebnu zahvalnost izražavajući velikanima koji su imali mnogo uticaja na Bajaginu karijeru – novinaru i publicisti Peci Popoviću, i dramskom piscu Dušanu Kovačeviću.

Veče za pamćenje otvorio je hor Saveza autističara Srbije, izvodeći „Male slonove“. Voditeljka Ivana Zarić, koja je prepoznatljivim šarmom takođe dala veliki doprinos divnoj večeri, najavila je zatim Dečji hor RTS-a koji je izveo „Muziku na struju“.

Pravu čaroliju su, zatim, priredili violinistkinja Mila Smiljković i za klavirom svestrani muzičar Željko Savić (koji je ove večeri svirački obojio većinu pesama) izvevši malo je reći iznenađujuću i spektakularnu instrumentalnu verziju neprolazne balade „Kad hodaš“, koju je Bajaga kompletno autorski napisao još dok je bio u Ribljoj čorbi, a zatim nastavio da svira sa Instruktorima.

Čast da se, kao pobednica konkursa na Bajaginoj fejsbuk strani, pojavi na koncertu „Sa ženske strane jastuka“ imala je mlada Aleksandra Đokić iz Loznice. To što je prvi put na velikoj bini u Beogradu nije sprečilo Aleksandru da samo sa gitarom izvede prelepu verziju balade „Ako treba da je kraj“, i sa ženske strane donese „potvrdu“ da je to, bez sumnje, jedna od najlepših Momčilovih pesama, makar u poslednjih petnaestak godina, ako ne i u celoj karijeri.

Jelena Žugić se potrudila ne samo da pesmu „Iza nas“ prevede na portugalski, već je njena fado verzija predstavljala i najveći odmak od originala, u celom repertoaru. Kvintet Luz Azul, posvećen brazilskoj muzici, sasvim logično se nadovezao pesmom čiji naslov je poslužio i kao osnova za naziv koncerta – „Sa druge strane jastuka“.

Vanja Milačić iskoristila je sav svoj glumački dar da, recitujući, pokaže kakva je poezija Bajagićev „Grad“, a sasvim drugačiju atmosferu doneli su mecosopran Iva Profaca i duvački sastav, interpretirajući na poprilično „otkačen“ način „Limene trube“.

Ženski tamburaški orkestar La Banda iz Novog Sada je svirajući „A ti se nećeš vratiti“ očekivano doneo duh ravnice, dok su se KUD „Isa Beg“ (Novi Pazar) i bend Orjent Ekspres opredelili za „Ružu vetrova“. Na nepravedno zaboravljenu „Golubicu“, raskošnu baladu sa miroljubivom porukom koja zatvara album „Muzika na struju“, podsetili su nas nadahnuto Iva Ikon i njen gospel hor.

Sastav „Yoga Is Music“ približava hitove sa ovog podneblja tradicionalnoj duhovnoj vedskoj muzici. Marina, Dijana i Dragana su uz sarod, harmonijum, mridangu, karatali i dvovratnu gitaru doneli „Plavi safir“ uz efektan začin na kraju koji su prepoznali samo pravi zaljubljenici u Bajaginu muziku – citat iz pesme „Januar“ koja se pojavila isključivo na slovenačkom kompilaciji Bajaginih pesama „Neizbrisano“.

Ana Sofrenović je sama na sceni na posebno emotivan način otpevala „Zažmuri“, a Bilja Krstić je, sa „Bistrikom“, podsetila na pop dane svoje karijere pevajući „442“. Pored aplauza, dobila je i čestitke za – 60. rođendan.

Leni Kovačević, koja se već iskazala obraćujući Bajagu, sasvim je mesto u ovom društvu, a „Dobro jutro, džezeri“ – nešto što smo od nje i očekivali.

Amira Medunjanin, dama koja vas neverovatnim spektrom emocija začas „uzme pod svoje“, odabrala je da, uz svog saradnika gitaristu Antu Gela i gudački kvartet Intermeco, otpeva nešto najlepše što je Bajaga napisao za Zdravka Čolića – „Tvoje oči“.

Divna Ljubojević, potpuno u skladu sa svojim imenom, donela je verziju jedne od najemotivnijih Bajagićevih pesama – „Od kada tebe volim“.

Bilo je jasno da ovakav koncert mora da ima upečatljiv, grandiozan kraj. Na sceni se pojavio i sam Bajaga, i to sa sopranom Katarinom Jovanović, i – Ivanom Bašićem za koga se koncert i svirao. Pridružili su im se i svi ostali učesnici u „Buđenju ranog proleča“. Pesma koju Bajaga i Instruktori izuzetno retko izvode bila je „višnja na torti“ i pravi izbor sa kraj spektakla koji je potrajao više od dva sata.

Koncert „Sa ženske strane jastuka“, koliko god da je mirisao na nešto jako dobro, prevazišao je sva očekivanja i, na malo drugačiji način, pokazao svu veličinu autorskog opusa Momčila Bajagića.