Hugh Cornwell za Balkanrock o povratku u Beograd, koncertu 26. aprila, novom albumu…

U Beograd, u nedelju 26. aprila Zappa Baza će, u organizaciji koncertne agencije Long Play, ugostiti Hugh Cornwella – najpoznatijeg biohemičara među muzičarima, ujedno i najpoznatijeg muzičara među biohemičarima. Iako je Hughov muzički rad najpoznatiji u okvirima sastava The Stranglers, Hughu je imao potrebe za prostorom u kojem će da se izrazi, te je devedesetih godina krenuo u solo putovanje. Deset solo izdanja kasnije, stiže treći put u Beograd. Hugh je za Balkanrock ukratko podelio utiske o dolasku u Beograd, saradnjama, Dylanu i novom albumu koji je maltene gotov.

Balkanrock: Hugh, najpre hvala Vam što govorite za portal Balkanrock, pravo je zadovoljstvo što ste pozitivno odgovorili našem pozivu za ovaj razgovor. Prošlo je 13 neprijatnih godina od kako ste poslednji put bili u Srbiji – šta Vas vraća Beogradu?

Hugh Cornwell: Vraćam se da sviram u Zappa Bazi 26. aprila i radujem se tome.

Balkanrock: Album „Monster“ (2018) ima nesvakidašnji koncept, svaka pesma je o nekoj značajnoj, kontraverznoj ili i uticajnoj ličnosti (u negativnom ili pozitivnom smislu). Ime Vaše majke, Winifred Cornwell se često dovodi u vezu sa ovim izdanjem. Da li je i na koji način njena smrt inspirisala lavinu koja je proizvela album „Monster“?

Hugh Cornwell: Pesma „La Grande Dame“ o mojoj majci bila je prva koju sam napisao i snimio za „Monster“. Tek je bila preminula i želeo sam da joj podignem svojevrsni spomenik. Kada je pesma bila završena, došla mi je ideja da pišem pesme o drugim uticajnim ličnostima.

Balkanrock: Vaš, za sada poslednji, album, „Moments of Madness“ (2022) zvuči spektakularno. Praktično, sve ste sami odsvirali, što ostavlja utisak lucidnosti kojom je album kreiran. Mogu li obožavaoci Vaše muzike da očekuju još takvih trenutaka zabeleženih na traci?

Hugh Cornwell: Trenutno privodim kraju novi album kojim sam veoma zadovoljan. Trebalo bi da bude objavljen 2027. godine.

Balkanrock: Ako se ne varamo u Beogradu ćete nastupiti u formi trija. Čini se da je to format benda u kojoj se osećate najudobnije ili su to logistički razlozi?

Hugh Cornwell: Da, veoma mi prija da sviram u triju. Imao sam klavijaturistu kada sam prvi put napustio The Stranglers, ali sam brzo shvatio da to vodi poređenjima između njih i mene, pa je bolje da ga nemam. Moj klavijaturista je postao moj tonski inženjer.

Balkanrock: Šta ne znate o Beogradu, Srbiji, a voleli biste znati?

Hugh Cornwell: Znam vrlo malo o Beogradu, osim da je pun lepih žena.

Balkanrock: Imate li poruku za generacije muzičara i audiofila koje ste inspirisali u Srbiji, Balkanu, a koje će se naći u prvi redovima Zappa Baze 26. aprila?

Hugh Cornwell: Da! Nemojte da kasnite!

Više pročitajte OVDE.