Idi na sadržaj

Galija

Posle nekoliko godina kantautorskog staža, pevajući uz akustičnu gitaru i usnu harmoniku, Nenad Milosavljević je okupio rok grupu za potrebe jedne amaterske pozorišne predstave. Dogovor o osnivanju grupe pao je u kafani “Galija”, poznatom okupljalištu gradskih umetnika i boema, po kojem je bend i dobio ime. Prva proba je održana 4. januara 1976. godine u Domu kulture Niša.

“Uopšte nismo razmišljali koliko će to da traje. Gledali smo na to kao na druženje i mnogo nam je lepo bilo. Bila je to priča iz ljubavi prema muzici. Jedini razlog zašto smo se skupili je što smo voleli da sviramo”, priseća se Neša.

Posle pobede na Gitarijadi u Zaječaru, Galija je objavila niz progresivnih simfo-rok albuma “Prva plovidba” (1979), “Druga plovidba” (1980) i “Ipak verujem u sebe” (1982), pridobivši publiku u Jugoslaviji pesmama kao što su “Gospi”, “Decimen”, “Burna pijana noć”, “Još uvek sanjam”…

Slede albumi “Bez naglih skokova” (1983), “Digni ruku” (1986), i trilogija “Daleko je sunce” (1988), “Korak do slobode” (1989) i “Istorija, ti i ja” (1991). Galija se osamdesetih sve više pomera ka srednjestrujaškom zvuku i ulazi u ligu najpopularnijih rok grupa Jugoslavije zahvaljujući hitovima kao što su “Skadarska”, “Stare trube”, “Da li si spavala”, “Da me nisi”…

“Možemo da promenimo ne znam koje instrumente, ali isti smo zahvaljući Neši. Ne zvučimo drugačije, jer je tu Nešin glas”, objašnjava Galijin stihopisac Peca Milosavljević.

I u teškim devedesetim godinama bend opstaje i nastavlja svoj pop-rok kurs albumima “Karavan” (1994), “Trinaest” (1996), “Voleti, voleti” (1997) i “Južnjačka uteha” (1999), sa kojih za sva vremena ostaju pesme kao što su „Dodirni me“, „Uzalud se trudiš“, „Kotor“, „Pismo“, obrada tradicionala „Dimitrijo sine Mitre“…

Kad podvučeš crtu i kažeš da si bio veliki u nekoliko sistema i zemalja, shvatiš da si već nešto ozbiljno postigao ako si preživeo sve to vreme… U periodu od 1990. do 2000. objavili smo čitavu seriju značajnih albuma i na taj deo priče smo veoma ponosni“, osvrće se Neša.

Polovinom prve decenije 21. veka, Galija objavljuje album “Dobro jutro, to sam ja” (2005), koji donosi hitove „Možda sam lud“, „Ti možeš sve“ i „Čujem te lepo kako dišeš“. Poslednjim albumom “Mesto pored prozora” (2010), Galija se vratila nešto čvršćem zvuku.

Na samom početku Galija je bila simfo rok, pa je uplovila u neke pop-rok vode. ‘Dobro jutro, to sam ja’ je nekako više ličio na samostalni album Neše i mene, tu nema gitara ili ih ima vrlo malo…Mističan je album, tekstovi i sve…Sa ‘Mestom pored prozora’ se Galija vratila u nekom rokerskom izdanju gde zvučimo jednostavnije… To je jedna čista, jednostavna, prava rokerska ploča“, kaže Peca Milosavljević.
Singlom “Nešto me goni” u jesen 2016. godine Galija je najavila da njena prava plovidba tek predstoji…