Idi na sadržaj

Vlada Divljan i Ljetno kino – Live@Tvornica kulture

Koncertni album Vlade Divljana i Ljetnog kina “Live@Tvornica kulture” 10. maja 2015. godine, na godišnjicu rođenja Vlade Divljana, za područje Srbije na CD-u objavila je  promoterska kuća Long Play.

Album snimljen 5. aprila 2014. godine na koncertu u zagrebačkoj “Tvornici kulture” dragocen je dokument koji kroz dvadeset pesama iz svih delova karijere Vlade Divljana (1958-2015) učvršćuje njegov status kao jednog od najznačajnijih i najtalentovanijih autora Srbije i bivše Jugoslavije.

Ljetno kino na čelu sa zagrebačkim gitaristom Mladenom Maksom Juričićem svojom neobičnom postavom i aranžmanima (akustične gitare, ukulele, harmonika, stand up bubanj…), po mišljenju samog Divljana, donelo je “plesni i vedri duh” Mediterana i “jednu potpuno novu dimenziju” njegovim pesmama.

“Live@Tvornica kulture” to jasno pokazuje, od horski raspevane verzije prvog singla Idola iz 1980. godine “Retko te viđam sa devojkama” do nadahnutih izvedbi klasika kakvi su “Maršal”, “Rusija” i “Nebeska tema”, sa remek dela beogradskog novotalasnog sastava “Odbrana i poslednji dani” (1982).

Tu ravnopravno stoje i stvari kasnije Divljanove samostalne karijere poput “Samo jednu ljubav imam”, “Odnesi me”, “Svakog jutra” i “Kad te vidim”. Poslednje dve su u izvedbama sa Ljetnim kinom postale “Najlepša” i “Vodim te na more”, koje su prethodno zabeležene na mini albumu Vlade Divljana i Ljetno kino Big Banda “četiri godišnja doba” (Aquarius Records 2012).

“Rekao bih da su sve pesme u novom ruhu dobile neki novi duh. Pomalo smo promenili aranžmane, a neke smo pesme praktično ‘prevrnuli’. No trudili smo se da ne izgubimo tu neku izvornu, mladalačku energiju koju te pesme nose u sebi”, objašnjavao je Divljan u jeku koncertnih aktivnosti sa Ljetnim kinom tokom 2013. godine.

Uz očekivano prisustvo istinski savršenih Divljanovih pop pesama kakve su “Ona to zna”, “Ljubavi” ili “Malena”, “Live@Tvornica kulture” donosi i nekoliko iznenađenja. Jedna je bezvremena “Balada”, legendarnih sarajevskih Indeksa, koja kroz Vladin glas dobija novu dimenziju i dozu osećajnosti, druga je urnebesna “Baba Zumbula” (autora Kirila Đakovskog i Darka Mitrevskog), a treća zatvarajuća, upravo pred koncert u “Tvornici” smišljena i premijerno na bis izvedena, Vladina zezalica “Purger koji kaže bre”.

“Iako je pesma šala-mala i ona nam govori o Vladi, svetskom čoveku koji se svuda mogao uklopiti i koji je bio najbolji ambasador prostora s kojeg dolazi”, smatra Maks Juričić.

Ukratko, “Live @Tvornica kulture” je živi album u punom smislu te reči. Veseo i poletan, pun pozitivne energije. Baš kao i ljudi koji su ga stvarali. Vlada, Maks i ostali članovi Ljetno Kino Big Banda – klarinetista Vlade Matulić, stand up bubnjar Buki Filipović, basista Marino Pelajić, harmonikaš Jura Novoselić, čelista  Stane Kova�i�, beatboxer Ante Prgin-Surka i perkusionista Radislav Jovanov- Gonzo.

“Atmosfera na koncertu bila je jedna od ljepših koje sam doživio u karijeri. Srećom da je to snimljeno”, ocenio je Juričić, pred izlazak CD-a “Live@Tvornica kulture” krajem marta u Hrvatskoj, posredstvom Aquarius Records-a.

Live sound:Tomislav Norši�
Miks: Surka
Producenti: Max&Surka
Foto: Rudi Uran

Prodaja CD-a “Live@Tvornica kulture” u Srbiji preko lanca knji�ara “Delfi”, a u Beogradu u prodavicama “Jugoton” (Nuši�eva 27) i “Dallas Music Shop” (knji�ara “Vulkan”, Sremska 2).

MAKS JURI�I�: NAJVE�I D�ENTLMEN ROKENROLA

S Vladom sam do�ivio puno svirki koje se ne zaboravljaju, po�evši od nastupa Filma i Idola u suboti�kom pozorištu 1980. kada smo se upoznali, pa ljetne turneje ta dva ‘bratska’ benda koja je uslijedila, koncerata u Kuluši�u i bašti SKC-a kada je Vlada bio gost Le Cinema, do nastupa poslednjih godina kada sam ga pratio s Ljetnim kinom. A koncert u “Tvornici” prošlog prolje�a bio je druk�iji od svih vrhunaca koje smo do tada osvojili. Vlada nas je svojim primjerom povukao da tu ve�er sviramo i pevamo s uzbu�enjem i veseljem kao da nam je to prvi nastup u �ivotu. Pred sami koncert sam potajno organizirao snimanje, snimka je ostala zaboravljena na nekom disku do dana kada smo trebali imati probu za �eljno iš�ekivani koncert u beogradskom Domu omladine, koji smo zbog bolesti morali otkazati. Isti dan smo izvukli snimku i napravili miks bez ulepšavanja i s malo skra�enom set listom da razveselimo Vladu. Dopalo mu se i zajedno smo odlu�ili izdati to kao live album u prolje�e 2015. Nekoliko tjedana nakon što nas je Vlada napustio, na planirani datum album je u izdanju Aquarius records imao promociju u Zagrebu, a Long play je promociju u Beogradu tempirao za Vladin rodjendan 10.5. I ta suradnja hrvatskog i srpskog izdava�a je odraz onog što su Vlada i Ljetno  kino zastupali – da pravo prijateljstvo i dobru muziku granice i politika ne mogu zaustaviti.

Kad me pitaju što mogu re�i o Vladi, sve sam zapravo rekao u najavi na koncertu u  Tvornici – “najve�i gentleman rock’n’rolla”, podrazumijevaju�i da ta engleska rije�  opisuje �ovjeka profinjenih manira, ozbiljnog i duhovitog koji je takav bez obzira na okolnosti. Na muci se poznaju junaci i na�in na koji se nosio s dramom koja ga je  zadesila je vrednije i ja�e �ak i od lijepih uspomena i prelepe muzike koju nam je ostavio. Ljudi koji ga nisu osobno poznavali, mogli su iz njegovih pesama shvatiti kakav je Vlada �ovjek – s jedne strane prelepe nje�ne pesme, a s druge neke od najduhovitijih napisanih na ovim prostorima.

Ne pamtim da je Zagreb ikoga ispratio s toliko suosje�anja i tuge, a sje�anje na veli�anstveni oproštaj u Beogradu puni mi o�i suzama i više ne vidim pisati. Ostaju  prijateljstva i muzika i �elja da se okupimo slede�eg prole�a i zasviramo Vladine pesme. Ovog prole�a Vlada je s nama s albumom “Live@Tvornica kulture”. E pa sretan ti ro�endan stari dru�e!

Max Juri�i�

PERA JANJATOVI�: ROMANTI�NI BUNTOVNIK

Ovog marta hrvatski The Rolling Stone je objavio intervju sa njim. I njegova slika je na naslovnoj strani. Taj magazin je anketirao nas tridesetak novinara sa ex Yu prostora pa smo za izdanje „100 najboljih albuma 1955-2015 – Diskografija svih dr�ava Ex YU“ (koje tek treba da se pojavi) pravili li�nu listu. Album Idola “Odbrana i poslednji dani” ponovo je u vrhu. Posle ovih godina. Posle svega. Jako volim tu plo�u još od 1982. godine. I sad sam je stavio na prvo mesto. Zime 1978. godine sam ga upoznao na Gitarijadi u Zaje�aru. Izveštavao sam kao saradnik emisije “Ve�e uz radio”, a grupa Zvuk ulice se takmi�ila. Sve se tada odvijalo u Domu JNA i oni su odskakali i od tog ambijenta i od ostalih grupa. Bilo je to vreme kada su se muzi�ki još tra�ili. Veoma brzo, par godina kasnije su se našli i postali Idoli, naš omiljeni beogradski bend. Leta 1986. godine sam u Dubrovniku na Babinom kuku imao mali štand i za turiste pravio imena od posrebrene �ice. Bio sam u kampu, u šatoru koji je moj tata ko zna kada kupio od nekih �eha. Jednog dana sam ga sreo na Stradunu i kad sam mu rekao šta radim i gde sam samo je komandovao: “Pakuj se i dodi kod mene”. Tog prole�a dr�ava je njegovoj porodici vratila prastaru ku�u koju su dedi oduzeli posle rata. U njoj je bio sa pijanistom Sašom Šandorovim sa kojim je upravo pripremao album “Tajni �ivot A. P. Šandorova”. Tih letnjih meseci kroz ku�u je prošao ceo Beograd i pola Zagreba. U radnjici u “Lazaretima” smo kupovali jeftinu uvoznu votku, u bašti brali ljute papri�ice pa stavljali u flaše i pravili percovku. To je Šandorova nau�io njegov profesor u Moskvi. Nije krhko znanje! Jedne no�i sam se vra�ao sa Straduna, njih dvojica su sedeli u dvorištu, gledali u more i kulu Revelin, a sa kasetofona su sve�ano grmeli ruski �enski horovi. Kao iz sovjetskih filmova pedesetih godina. Bilo mi je to jako �udno za nekoga sa rok pedigreom. Onda sam seo sa njima, popio par percovki, gledao u more i odlepio. I te �enske horove smo posle stalno slušali i je�ili se. I danas se razne�im kada �ujem njegovu “Rusiju”. Na albumu “Sve la�i sveta” je na ruskom otpevao “Rodina”. Na koncertima sa Ljetnim kinom su izvodili “Podmoskovskije vje�eri”. Bez obzira na zajebanciju sa pesmom “Malj�iki”, on je imao neku dirljivu ljubav prema Rusiji. Pa još tada smo se slo�ili da ne volimo Sovjete, a volimo Ruse. Nedavno je rekao: “Kada slušam svoje pesme svuda ima ta neka ruska harmonija. To je posledica partizanskih pesama koje su u stvari ruske. Mi smo Sloveni i to negde o�igledno ose�amo.”

Ima smisla što je slovena�ki novinar sad kad je pisao o njemu stavio naslov “Prefinjen glas romanti�ne melanholije”. Zime 1996. godine, kada je nakratko došao iz Australije, otišli smo na neku rok tribinu u Be�ej. Tada se upoznao sa grupom Eva Braun koja je odrasla na njegovim pesmama. Posle tribine, Eva Braun je svirala a on im se spontano pridru�io u par pesama Idola. I to je bilo nezaboravno. Još po�etkom devedesetih, kada je otišao, nekako sam se pomirio sa tim da ga više nikada ne�u videti na koncertu. Ali te ve�eri je bilo jasno da je magija sve vreme bila tu. Onda se na Giletov nagovor reaktivirao, pokrenuli su Old Stars Band, koji je kasnije preimenovan u Nevladina organizacija (tipi�an njegov humor, mada je ovom drugom imenu kumovao Dragan Kremer). Snimili su predivan, topao, mada zapostavljen disk “Sve la�i sveta”. Pre par godina je po�eo da svira sa zagreba�kim gitaristom Maksom Juri�i�em (još jednim nosiocem spomenice iz 1981. godine) i njegovim Ljetno kino bendom. Ponovo su snimili neke stare pesme u neodoljivim aran�manima. Ali i novu, ne�nu “Samo jednu ljubav imam”. U Hrvatskoj je objavljen disk “Live@Tvornica kulture” na kome je snimak koncerta koji su on i Ljetno kino odsvirali prošlog aprila u Zagrebu. Na njemu je i pesmica “Purger koji ka�e bre”. Iz zezanja su je smislili tog dana, pred koncert. I to je on. Uklapao se na svakom kontinentu, a uvek je bio potpuno svoj. Smiren, le�eran, šarmantan. Maneken za vino kako mi je jednom samoironi�no rekao.

U ovo vreme vulgarnog samoreklamiranja kada je svaka budala za sebe rekla da je umetnik, pisac, autor, deo kreativnog tima (mo’š misliti) on se jednostavno opisao: romanti�ni buntovnik. Sad kad pišu o njemu ka�u da je bio skroman. Ma ne, bio je ostvaren, zadovoljan i okru�en ljudima koje iskreno voli. I koji ga obo�avaju. Zagreba�ki novinar Zoran Tu�kar je sad lepo napisao: “Ako bi nekom ko je odrastao nakon raspada Jugoslavije trebalo pojašnjavati kako se ponaša ili kako izgleda dragi prijatelj iz Beograda, samo bi pokazali Divljana”. Mislim da je on Darko Kralji� beogradskog pop rok zvuka. Ovih dana ga je neko vrlo pronicljivo uporedio sa Rej Dejvisom iz grupe Kinks. Naš mladi prijatelj i organizator njegovih koncerata Login Ko�iški iz Skoplja je napisao “I ne beše dobar, beše najdobar!” Beše naš Vlada Divljan.

Vlada, hvala ti za ovaj album, koji na�alost nisi do�ekao…

Pera Janjatovi�

IDOL LJETNOG KINA

“Sve je po�elo krajem 2010. kada smo Darko Rundek i ja bili gosti Ljetnom kinu na koncertu u sklopu studentskog festivala ‘Kufer’. To je vrlo dobro ispalo”, opisivao je Divljan otvaranje novog, uzbudljivog poglavlja u svojoj karijeri. Vladu je, pored davnašnje �elje da kona�no nešto snimi sa starim prijateljem gitaristom Maksom Juri�i�em, za saradnju sa Ljetnim kinom pridobila njihova lepršavost i mediteranski duh, a posebno predivno višeglasno pevanje poreklom sa jadranskog ostrva Bra�, odakle su Vlade Matuli� (klarinet) i Buki Filipovi� (standup bubanj).

“Ljetno kino mi je na prvi pogled �udno izgledalo, ali kad sam ih �uo shvatio sam koliko takva postava ostavlja prostora za vokale, pogotovo što svi momci iz benda jako dobro pevaju”, objašnjavao je oduševljeno Divljan.

Stvari su zapravo zapo�ele daleko ranije, još davne 1980. godine na Omladinskom  festivalu u Subotici gde su se upoznali Vlada, tada �lan mladog i perspektivnog VIS-a Idoli iz Beograda i Maks, gitarista isto takvog zagreba�kog Filma. Oba novotalasna benda ubrzo �e postati muzi�ke senzacije u Jugoslaviji, svaki na svoj na�in. Divljanovi Idoli u�eš�em na uticajnoj i prelomnoj kompilaciji jugoslovenskog  novog talasa “Paket aran�manu” (1981), a potom zahvaljuju�i hit mini albumu “VIS Idoli” (1981), na kome je Maks �ak gostovao sviraju�i usnu harmoniku. Sa Idolima Divljan snima “Odbranu i poslednje dane” (1982), po mišljenju mnogih kriti�ara najbolji album jugoslovenskog rokenrola uopšte, i komercijalno izuzetno uspešnu “�okoladu” (1983). Plo�a “Šest dana juna” (1985), sa muzikom iz istoimenog filma reditelja Dinka Tucakovi�a, samo je formalno nosila potpis ve� dezintegrisanih Idola – suštinski to je bio prvi Vladin samostalni album.

Uz tihi nestanak Idola, Vlada sara�uje sa Maksom koji i sam napušta Film, gostuju�i na koncertima njegovog novog uzbudljivog “cover” benda Le Cinema. Divljan se samostalno potvr�uje kao autor i izvo�a� uspešnim albumom “Tajni �ivot A.P.Šandorova” (1988), a sa novotalasnim ispisnikom, gitaristom Elektri�nog orgazma Sr�anom Gojkovi�em-Giletom snima šarmantne i pou�ne plo�e “Rokenrol za decu” (1989) i “Rokenrol bukvar” (1990). Pored Gileta i vo�e Discipline ki�me Dušana Koji�a-Koje radi tre�inu muzike za kultni film “Kako je propao rokenrol” (1989). Kona�no, u sam osvit ratova koji �e uništiti Jugoslaviju, sa Giletom, zagreba�kim bubnjarem Ivanom Pikom Stan�i�em (ex Film) i basistom Zoranom Radomirovi�em-Švabom (El. Orgazam) objavljuje sticajem okolnosti nepravedno zapostavljeni album “Lutka koja ka�e ne” (1991).

Ratom uslovljeno dobrovoljno izgnanstvo, koje �e ga odvesti do Australije i potom trajno do Austrije, Divljan na tren prekida – �isto da bi podsetio ko je bio glavna stvarala�ka snaga Idola – hvaljenim koncertnim albumom “Odbrana i zaštita” (1996). Za tu priliku okuplja okuplja Old Stars bend, u kome su pored Gileta, stari saborac iz Idola basista Zdenko Kolar, bubnjar Marko Milivojevi�, perkusionista Boris Bunjac, i pijanista Aleksandar Šandorov. Raskoš svog talenta i neverovatan ose�aj za savršenu pop pesmu još jednom pokazuje na albumu “Sve la�i sveta” (2000), snimljenim sa Old Starsima, a eksperminetalnu stranu svoje prirode istra�uje hvaljenim CD-om “Vlada Divljan Presents Die Tonzentrale” (2003). Kona�no, Divljan svoju raznoliku karijeru upotpunjuje saradnjom sa Maksom i Ljetnim kinom, koja je opredme�ena CD EP-om “�etiri godišnja doba” (2012, Aquarius Records).

“Sve je po�elo od ‘Najlepše’ koju je Maks po�eleo da obradi. Ja sam predlo�io da snimimo i ‘Samo jednu ljubav imam’, a kako su nam obe od po�etka zazvu�ale dobro, rešili smo da snimimo još ‘Vodim te na more’ i ‘Iza osmeha’, i prisetimo se pomalo zaboravljenog EP formata. Kada smo preslušali sve pesme zajedno, svaka nas je asocirala na po jedno godišnje doba, pa smo rešili da to nazovemo ‘4 godišnja doba'”, govorio je Divljan.

Ljetno Kino je u me�uvremenu poraslo u Ljetno kino Big Band, u kome su pored Juri�i�a, Matuli�a i Filipovi�a, mesto našli basista Marino Pelaji� (ex Film, Haustor, Le Cinema), saksofonista i klavijaturista Psihomodo popa Jura Novoseli� (ex Film, Haustor, Disciplina ki�me), �elista Stane Kova�i�, beatboxer Ante Prgin-Surka i perkusionista  Radislav Jovanov-Gonzo. Vlada je sa entuzijazmom naglašavao:

“Moram da ka�em da cela ova pri�a dobrim delom le�i na Maksovom entuzijazmu i energiji. Ne samo da je svojim aran�manima dao jednu novu dimenziju mojim pesmama, ve� je i sakupio ovu ekipu izvanrednih muzicara i divnih ljudi, sa kojima je pravo zadovoljstvo raditi!”

Vlada i Kino su ve� krajem aprila 2013. odr�ali sjajan koncert u zagreba�koj Tvornici, a pravi trijumf usledio je 7. juna 2013. godine u krcatoj bašti Studentskog kulturnog centra Beograda, uprkos kiši! Iz niza uspešnih pohoda po regionu izdvaja se povratak u “Tvornicu” 5. aprila 2014. koji je rezultirao �ivim albumom “Live@tvornica kulture”, objavljenim na CD-u godinu dana kasnije preko Aquarius Records-a u Hrvatskoj i Long Play-a u Srbiji.

Jedan do istinskih velikana jugoslovenske i srpske muzike Vlada Divljan (1958-2015) preminuo je 4. marta u Be�u nakon duge i teške bolesti.

KONCERTNI ALBUM KAKAV JE NEDOSTAJAO

“Ovaj koncertni zapis trebao je biti najbolja kompilacija za ovoljetne tulume, a
pretvorio se u testament jednog �ovjeka kojeg su svi voljeli, obo�avali i poštovali…  Koncertni album kakav ve� dugo fali našim prostorima” – www.terapija.net, ocena 10/10.

http://www.terapija.net/mjuzik.asp?ID=21294

“Uistinu bogat presjek karijere Vlade Divljana oboga�en s odli�nim instrumentalistima i zahvalnom publikom rezultirao je odli�nim live albumom koji �e svakoga vratiti, ili pak uvesti u svijet lijepe, ugodne, neoptere�uju�e glazbe kakvu je Divljan uvijek stvarao, takozvani „D�entlmen rock ‘n’ rolla“. S ovim posthumnim albumom odana mu je velika �ast, onakva kakvu je zaslu�io” – Bruno Koi�,
www.mixeta.net.

http://www.mixeta.net/recenzije/rock/recenzija-vlada-divljan-ljetno-kino-live-tvornica-kulture

“Koncertni album koji je trebao i diskografski potvrditi kemiju izme�u veli�anstvene pjesmarice Vlade Divljana i osebujnog cover benda predvo�enog starim mu prijateljem i novovalnim suborcem Maksom Juri�i�em, u kona�nici se pretvorio u najljepši mogu�i spomenik najtalentiranijem predstavniku beogradskog ogranka najve�e popkulturne revolucije na ovim prostorima” – Vedran Hara�a, rtl.hr, ocena 8/10.

http://www.rtl.hr/tabloid/scena/1561222/glazbeni-spomenik-najtalentiranijem-novovalcu/

“Ako netko nakon svega još sumnja u Novi val, ili barem u Divljana i Idole, neka posluša ovaj album i zbor publike kako zajedno s Divljanom, Juri�i�em i ekipom grmi vanvremenske klasike poput ‘Retko te vi�am sa devojkama’, ‘Malj�iki’ ili ‘Malena’ i svaka sumnja bit �e zauvijek otklonjena…” – Ivan Vanja Runji�, www.jutarnji.hr.

http://www.jutarnji.hr/antologijske-pjesme-idola-s-divljanova-nastupa-u-tvornici-/1316625/

“Uz osobnu nazo�nost i izvedbu samog autora, šarmantnog, svakome dragog pjeva�a baršunasto ugodnog, toplog i srda�nog, a opet pomalo frajerski zafrkantskog glasa. Staro, a novo, bez �rtvovanja trendovima i modama. Prvorazredne pjesme, nadahnuto preoblikovane, raspolo�en bend, dobra atmosfera, duhovite konferanse” – Janko Heidl, www.ravnododna.com, ocena 7/10.

http://www.ravnododna.com/vlada-divljan-i-ljetno-kino-livetvornica-dragulj-s-tvornickom-greskom/

“Napravljen s mnogo srca, ovo je ugodan podsjetnik na koncertnu aktivnost Vlade  Divljana i odgovor na pitanje zašto smo voljeli i�i na njegove koncerte. I da, ne�e  biti više nikog poput njega” – Zoran Tu�kar, www.muzika.hr, ocena 3,5/5.

http://www.muzika.hr/clanak/50270/albumi/divljanovo-malo-stvaranje-kulture.aspx